Терапије за шест седмица мијењају структуру мозга на боље

Srna
Foto: Ilustracija

БЕРЛИН- Терапија антидепресивима и електрошковима, када је успјешна, може да промијени структуру мозга на боље за смо шест седмица - тврде њемачки научници.

Уколико заиста постоји јака веза између структуре људског мозга и депресије, то би могло озбиљно помоћи у побољшању дијагнозе и лијечења, сматрају истраживачи.

Нова научна студија, представљена на годишњем Европском колеџу за неуропсихофармакологију у Бечу, сугерише да су неке од структурних карактеристика мозга пронађених код пацијената са тежим депресивним поремећајима ублажене када је лијечење антидепресивима било успјешно.

Како преноси портал "Сајенс алерт", прије него што су почели са методама за лијечење депресије код 109 пацијената мозак је скениран магнетном резонанцом.

Затим су пацијенти лијечени електро-терапијом, психолошком терапијом, антидепресивима или комбинацијом свих терапија.

Шест недјеља након првог скенирања, пацијентима је поново скениран мозак.

Резултати "прије и послије" упоређени су са грађом и стањем мозга 55 здравих учесника.

Аутори студије открили су да пацијенти са највећим побољшањима симптома такође показују највише структурних промјена у мозгу.

Послије шест седмица, повезаност између неурона у одређеним дијеловима њиховог мозга се повећала, а ови ефекти су били независни од избора начина лијечења.

"Били смо изненађени брзином одговора. Немамо објашњење како се те промјене дешавају нити зашто би се оне дешавале са тако различитим облицима лијечења" - објашњава психијатар Џонатан Репл са Универзитета у Франкфурту.

Научници су стекли утисак да је електро-терапија имала највећи ефекат. Ипак, овај метод доноси и највише нежељених ефеката, па зато научници и даље покушавају да пронађу најуспјешнији третман.

Електро-терапија функционише тако што пропушта електричну струју кроз пацијентов мозак док је под општом анестезијом, а у студијама на мишевима показало се да терапија побољшава комуникацију између неурона у одређеним дијеловима мозга.

Истраживачи са Универзитета "Џонс Хопкинс" недавно су открили чак и нове мождане ћелије које се развијају у хипокампусу мишева третираних овом методом.

Студије међу људима показују сличне резултате. У 2015. години, на примјер, откривено је да електро-терапија "формира" мождане структуре неких пацијената са тежим депресивним поремећајима, преобликујући неуронске везе у њиховом амигдалном подручју и хипокампусу.

Антидепресиви су, у међувремену, повезани са неуралним опоравком у хипокампусу и префронталном кортексу, а електро-терапије су повезиване са измијењеном активацијом мозга у префронталном кортексу и прекунеусу, што је повезано са менталним сликама и памћењем.

Упркос томе што су засновани на доказима, ови третмани депресије нису увијек једнако ефикасни, нити обавезно доводе до истих нивоа структурних промјена у мозгу код сваког пацијента - наводе стручњаци.

Мозак је веома сложена структура, а људске емоције саме по себи прилично су замршене. Спајање мозга и емоција је веома изазован посао.

Психијатар Ерик Руе наводи да њемачка студија показује како структура мозга пацијената са озбиљном клиничком депресијом није тако фиксирана као што се мислило и да љекари могу да побољшају структуру мозга у кратком временском оквиру - за око шест седмица.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана