Све више абортуса због Дауновог синдрома
У Европи је смањен број особа са Дауновим синдромом, а љекари наводе да је разлог томе "пренатална дијагностика", односно претраживања која се раде током трудноће и абортуси.
Током 2015. године у ЕВропи је живјело око 419.000 људи са Дауновим синдромом.
На 10.000 новорођених било је, просјечно, 5,7 случајева овог синдрома, али је тај број у континуираном паду.
"Пренатална дијагностика" обухвата низ претрага које се обављају у трудноћи, а служе за процјену здравственог стања плода.
Многе жене кад сазнају за оштећења плода одлуче да побаце дијете.
Такву, за многе морално недопустиву одлуку, родитељи најчешће оправдавају бригом о дјетету које не би имало могућности да живи "нормалан" живот, наводе научни портали.
Са праксом абортирања дјеце са генетским поремећајима најдаље су отишли на Исланду.
У тој земљи више од 80 одсто трудница подвргава се пренаталној дијагностици, а уколико открију оштећења плода готово све одлучују да прекину трудноћу.
Закон на Исланду допушта абаортус и након 16. седмица трудноће уколико нерођено дијете има Даунов или неки сличан синдром.
Симптоми Дауновог синдрома знају варирати од благих до тешких. Обично је ментални и физички развој особа са овим синдромом спорији у односу на особе које од њега не болују.
Ментална ретардација је инвалидитет који ограничава интелектуалне способности и развој прилагођавајућих понашања. Већина особа са Дауновим синдромом имају коефицијент интелигенције који спада у благи до средње тешки распон менталне ретардације.
Код таквих људи развој језичких и моторичких вјештина је отежан.
Неки од честих физичких знакова Дауновог синдрома су: спљоштено лице са растућим нагибом према оку, кратак врат и абнормално обликоване ушне шкољк, дубока бразда на длану, бијеле тачке на шареници ока, мале руке и стопала...
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
