Сутра Свјетски дан борбе против меланома

Рак коже је обично узрокован учесталим излагањем сунчевим ултравиолетним зрацима који продиру у кожу и оштећују је, а канцерозне лезије обично се јављају на регијама коже које су најизложеније сунцу - лицу, ушима, надланицама и подлактицама.

Најучесталији је код особа старијих од 50 година, али се може јавити и код млађих. Постоји велика шанса за изљечење уколико се рано дијагностикује.

Кампања "Евромеланома", посвећена превенцији болести, покренута је у Белгији 1999. године и проширила се на 33 земље Европе. Циљ кампање је подизање свијести о раку коже како би пацијенти на вријеме и у што ранијем стадијуму препознали сумњиве промјене на кожи.

Биљана Јањић из Институту за јавно здравство Републике Српске рекла је Срни да се у Републици Српској од 1. маја до 9. јуна проводи паневропска кампања која промовише значај раног скрининга на меланом и немеланомске карциноме коже.

Ову кампању спроводе дерматовенеролози и доктори породичне медицине запослени у јавним и приватним ординацијама у Републици Српској бесплатним прегледима.

"Фактори ризика за развој малигног меланома су и интензивно излагање сунцу, фототип коже један и два - немогућност да се поцрни, риђа или плава коса, свјетле очи, велики број пјега, имуносупресија, кориштење соларијума, претходна ПУВА терапија и старије особе", рекла је Јањићева.

Она је указала да меланоме није лако препознати, јер често изгледају као младежи.

"Сви младежи имају сличан облик и боју. Уколико се појави нова промјена која изгледа различито од осталих, она је сумњива. Симптоми као што су свраб и крварење су главни знак малигнитета", појаснила је Јањићева.

Она је додала да се појава било које нове промјене на кожи која је претходно изгледала нормално код пацијената старијих од 40 година сматра сумњивом, те да се треба обавезно консултовати дерматолог.

Јањићева је навела да се меланом може јавити било гдје на кожи, али се најчешће налази на кожи грудног коша и на ногама.

"Настају на претходно здравој кожи, али код око 30 одсто пацијената могу да се јаве на мјесту претходног младежа. Могу брзо да расту и да се шире на унутрашње органе. Због овога је неопходан неодложан третман, најчешће у виду хируршке ексцизије", истакла је Јањићева.

Она је указала да људи не могу да утичу на генетски предодређене факторе ризика за настанак меланома, као што је свијетао тен, бројни младежи или појава меланома код чланова породице, али да се ризик може знатно умањити уколико се прате наведена основна правила.

Јањићева је истакла да интензивно и директно излагање сунцу треба избјегавати, посебно између 11.00 и 15.00 часова, нагласивши да је главни циљ да се избјегну опекотине, односно црвенило.

"Највише оштећења настаје након опекотина које су праћене пликовима и болом који траје барем 48 часова. Пола часа прије изласка на сунце, потребно је да се кожа намаже кремом са највишим фактором заштите и обнављати наношење сваких два до три часа", рекла је Јањићева.

Она је додала и да боравак у хладу на отвореном може довести до појаве опекотина уколико се не спроведу мјере додатне заштите, јер сунчеви зраци пролазе кроз облаке у знатној количини и могу да изазову опекотине и током облачног прољећног или љетног дана.

Јањићева је навела да одјећа обезбјеђује најбољу заштиту од интензивне сунчеве свјетлости те препоручује да се носи шешир са широким ободом и наочари за сунце, јер су сунчеви зраци штетни и за очи.

Према подацима Свјетске здравствене организације, два до три милиона људи годишње оболи од неког облика злоћудног тумора коже, међу којима је чак 132.000 најзлоћуднији облик - меланом. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.