Шта треба, а шта никако не смијете да радите током великих врућина

ГС
Шта треба, а шта никако не смијете да радите током великих врућина

Стигло нам је љето, а с њим и велике врућине, које скоро сви, и стари и млади, веома тешко подносе. Високе температуре изазивају здравствене проблеме код великог броја људи.

Хронични болесници (срчани, плућни, бубрежни, дијабетичари, особе с високим притиском), старије особе, деца и труднице, представљају ризичне групе становништва, које су посебно осјетљиве на врућину, због чега треба да се придржавају заштитних мјера, пише Курир Стил.

Осим тога, здраво радно активно становништво које највећи дио дана проводи на отвореном такође је изложено опасности од штетног дјеловања сунца (главобоља, вртоглавица, слабост), а угрожени могу бити и млади здрави људи који дуго времена бораве напољу без адекватне заштите. Ради заштите здравља од посљедица изазваних високим температурама препоручујемо да се придржавате сљедећих савјета...

Хидрирајте се

Обавезно је дневно узимање најмање два литра течности (вода, супа или чајеви). Корисно је током дана чешће пити течност у мањим количинама, при чему предност треба дати природним соковима, лимунади или води, а смањити унос газираних пића.

Не излазите без шешира

Приликом изласка из дома, старија особа мора да заштити главу шеширом, марамом или капом.

Ништа уско и тијесно

Не носите тијесну обућу ни високе потпетице. Облачите лагану, широку и свијетлу одјећу од природних материјала.

 

Здрава храна

Избјегавајте пржена, похована, слатка и јако посољена и зачињена јела. Пожељно је конзумирање сезонског воћа и поврћа.

Чувајте кожу од опекотина

Приликом боравка напољу (у природи и води) треба користити заштитне креме са што већим УВ фактором.

Опрезно с климом

У климатизованим просторијама (нарочито у аутомобилима са уграђеним клима-уређајем) водити рачуна да се не прави велика разлика између унутрашње и спољашње температуре ваздуха, јер приликом изласка из таквих просторија може доћи до озбиљних здравствених проблема.

У хладу је спас

Старије особе не би требало да се излажу сунцу у периоду од 10 до 17 часова, нарочито срчани болесници и обољели од шећерне болести и других хроничних болести.

Чешће контролишите притисак

Осим придржавања упутстава љекара о узимању лекова, нужна је чешћа контрола крвног притиска.

Када код љекара

Појава главобоље, мучнине, вртоглавице и дехидратације, сувоће усана и коже знак су узбуне, нарочито за особе које су болесне, па се у том случају болесник мора хитно јавити свом љекару.

Брините о старијима

Чланови породице, пријатељи и комшије старијих особа требало би да чешће контактирају с њима, а у случају њихове слабије функционалне способности, чак и по неколико пута дневно.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана