Шта се дешава када се приближе притисци: Кардиолог објаснио када то може бити кобно

Стање крвног притиска је важан показатељ општег здравственог стања сваке особе, а љекари сматрају да је једнако важно и да ли скаче или пада.

Међутим, за већину људи је аларм када виде да је горњи драстично порастао док доњи изазива мање бриге.

Да ли је заиста тако? Да ли су варирања доњег притиска безазленији симптом?

– Приликом мјерења крвног притиска, утврђују се двије врсте: са сваким откуцајима срца притисак варира између горњег, систолног и доњег, дијастолног. Дакле, величина силе која дјелује на крвне судове одређена је помоћу два параметра: горњим (систолним) и доњим (дијастолним) притиском. Зато се не може рећи да је било који од ових параметара важнији, оба имају свој значај – каже кардиолог Марија Беневскаја, пише Ало.

– Сви знају да је нормална вриједност крвног притиска здраве особе (систолни/дијастолни) 120 са 80. Али такође треба имати на уму да се нормалне границе мијењају у зависности од старости и постојећих болести. Разлика између систолног крвног притиска и дијастолног крвног притиска назива се пулсни притисак и обично износи 30-50 – наглашава специјалиста.

Бубрежни или срчани?
Горњи притисак називамо и срчаним, а доњи бубрежним.

– Онај виши број који се добије приликом мјерења је систолни крвни притисак, он показује притисак у судовима док се срце стеже и потискује крв у артерије, што зависи од јачине контракција срца, отпора зидова крвних судова и броја откуцаја срца у јединици времена. Зато, генерално, можемо рећи да овај показатељ одражава управо рад срца, мада су, наравно, и други фактори укључени у овај процес – каже др Марија.
Такође не треба заборавити и да доњи притисак показује рад бубрега.

– Нижи број, дијастолни крвни притисак, показује притисак у артеријама када се срчани мишић опусти. Ово је минимални притисак у артеријама и одражава отпор периферних судова.

Будући да васкуларни тон регулишу хемикалије и аутономни нервни систем, нижи крвни притисак значи колико се правилно врши неурохуморална регулација. Заузврат, неурохуморалне реакције се јављају углавном у бубрезима, па стога постоји мишљење да је доњи притисак бубрежни. Мада је исправније рећи да доњи притисак одражава рад крвних судова и бубрега – каже кардиолог.

Да ли је неки важнији?
– Сваки од ових параметара има свој значај, оба су важна. Ако је горњи повишен, говоримо о систолној хипертензији, а исто тако, ако је доњи повишен, опет се ради о хипертензији, само дијастолној. Свако од ових стања је опасно на свој начин и захтијева другачији приступ лијечењу – каже кардиолог.

Разлика између доњег и горњег
Стручњаци напомињу да је важно обратити пажњу и на вриједности између горњег и дорњег притиска.

– Кад је ријеч о разлици између ова дрва притиска, норма је од 30 до 50 мм Хг. Све вриједности које се не уклапају у ове границе могу да указују на присуство неке болести, што је разлог за посјету љекару. Истовремено постоји и могућност да је то усљед индивидуалних карактеристика организма и физиолошких услова. Али, у сваком случају је боље да се обратите љекару –  напомиње Марија Беневскаја.

Тако, на примјер, уколико између горњег и доњег притиска постоји мала разлика, то може указивати на сљедећа стања:

присуство атеросклерозе аорте (таложење холестерола у највећем суду)

оштећење судова бубрега

анеуризма аорте (патолошко ширење посебног дијела аорте са могућношћу пуцања или раслојавања зидова усљед прекомерног оптерећења)

анемија (смањење нивоа хемоглобина у крви) и многа друга стања, преноси Стил.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.