Шта би се десило када бисмо сви престали јести месо?

Замислите сада да се изненада појави чаробњак и једним замахом штапића уклони све месо са полица супермаркета, истовремено отклањајући сваку жељу у нама да га поједемо.

Шта би се догодило сљедећих дана, година, па чак и миленијума?

Преко ноћи, емисије стакленичких гасова повезане с храном пале би за око 63%.

Више не бисмо добијали протеине и кључне храњиве твари из отприлике 70 милијарди кокоши, 1,5 милијарди свиња, 300 милиона говеда и 200 милиона тона рибе и шкољкаша који се обрађују за конзумацију сваке године.

Како бисмо попунили ову празнину у прехрани, наша потражња за воћем, поврћем и махунаркама би порасла - прехрана за коју се већина дијететичара слаже да садржи све храњиве твари које су нам потребне за здрав живот.

Али у почетку не би било довољно те хране. Пораст потражње узроковала би скок трошкова производње.

У регијама гдје сурови природни услови отежавају узгој поврћа, изненадни недостатак меса оставио би људе с мало хране.

Културе у којима се исхрана заснива на месу, изгубиле би своје темеље.

Припадници племена који се хране лососима на пацифичком сјеверозападу Сједињених Држава, на примјер, изгубили би, не само храну и средства за живот, већ и саставни дио своје религије.

Десеци милиона рибара изгубили би посао, који је већ угрожен због све мање популације риба.

Како би месна индустрија пропала, многа домаћинства у земљама у развоју остала би без прихода који су долазили од узгоја стоке.

Неки произвођачи меса преусмјерили би се на пољопривредне усјеве, због чега би радници — и сусједне заједнице — били мање осјетљиви на респираторне болести повезане са сточарством.

Како се пољопривреда шири, цијене падају.

У коначници, вегетаријанство у већини земаља постаје јефтиније од прехране месом.

Срећом, не требамо крчити нова пољопривредна земљишта да бисмо узгојили сву ову храну.

Без животиња које се узгајају за месо, сада је доступно земљиште које се користило за узгој сточне хране.

Узимајући све у обзир, наша нова прехрана би захтијевала мање земље и воде.

Сваке године избјегли би се милиони смртних случајева, дијелом захваљујући нижим стопама срчаних болести, рака и других стања повезаних с конзумацијом црвеног меса.

Више не бисмо преносили нове патогене од дивљих животиња које се лове ради хране, или нове вирусе грипе од узгојених свиња, или супербактерије отпорне на лијекове које се развијају у говедима која су превентивно храњена антибиотицима.

Како године пролазе, глобална биоразноликост расте како губитак станишта, употреба пестицида и други притисци из пољопривреде јењавају.

Амазонске птице имају више шума за прелет.

Мање је гепарда устријељено, јер су вребали преблизу стоке.

Заједнице пчела, оса и лептира напредују како се природна станишта шире.

Заузврат, усјеви опрашени кукцима дају веће приносе.

Многе океанске врсте опорављају се од претјераног излова.

Кроз историју, људи у традиционално вегетаријанским регијама развили су генетску мутацију која им помаже да учинковитије прерађују масти из биљака.

Дакле, током хиљада година, наша тијела могу еволуирати како би што боље искористила наше поврће. Или можемо изгубити неке прилагодбе, попут способности издвајања жељеза из меса.

Наравно, чаробњак неће учинити да наш свијет остане без меса.

Иако многи појединци одлучују да постану вегетаријанци, глобално је конзумирање меса још увијек у порасту.

Овај тренд доноси проблеме нашој клими. Чак и кад бисмо изненада престали сагоријевати фосилна горива, системи прехране као и обично у комбинацији с растућом популацијом гурнули би глобалне температуре преко 1,5°Ц до краја овог вијека.

Индустријски узгој стоке је највећи кривац.

Производња говедине и млијечних производа одговорни су за више од 60% свих емисија које произлазе из хране, док осигуравају само око 18% свјетских калорија.

Заправо, прехрана која садржи скромне удјеле меса попут пилетине често производи мање стакленичког плина од вегетаријанске прехране с високим удјелом млијечних производа.

Смањење конзумације говедине, сира и млијека могло би увелике допринијети постизању многих предности свијета без меса – никаква магија није потребна, преноси 6yка.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.