Српски научници откривају утицај гена на подложност корони

Како је саопштено из Фонда за науку, пројекат AntioxIdentification , под вођством проф. др Татјане Симић, редовном професорком Медицинског факултета и дописним чланом САНУ, дошао је до резултата који ће у будућности омогућити персонализовани приступ лијечењу пацијената.

У оквиру редовног праћења реализације пројеката, Фонд за науку је посјетио тај истраживачки тим и лабораторије у којима спроводе истраживања.

Симић је објаснила да код пацијената вирус корона изазива оксидативни стрес праћен повећаном продукцијом слободних радикала који доводе до оштећења липида, протеина и молекула ДНК.

Додаје да ипак наше ћелије посједују одбрамбене механизме у облику антиоксидантних ензима који неутралишу слободне радикале.

"Гени који кодирају ове ензиме имају различите облике, а различитост гена доводи до различитог одговора на оксидативни стрес. Наше истраживање је показало да пацијенти са ковид-19 који су носиоци генотипова са нижом активношћу антиоксидантних ензима и последично мањим антиоксидантним капацитетом, имају већу подложност за настанак Ковид-19, као и виши ниво показатеља запаљења и коагулације", истакла је Симић.

Додала је да је део њихових резултата препознат и од стране Свјетске здравствене организације.

Захваљујући средствима Фонда за науку ти научници су изоловали ДНК из крви преко 500 испитаника и формирали биобанку ДНК која је послужила као материјал за генотипизацију пацијената и контролне групе.

Изведено је око 9.000 генетских анализа, за шта су били драгоцјени опрема и материјал који су набављени у оквиру пројекта.

Директорка Фонда за науку Милица Ђурић Јовичић током надзорне посјете је истакла да је значај тих научних резултата која могу да помогну у бољем разумијевању и борби против вируса корона.

"Иако су научници били суочени са бројним препрекама због пандемије корона вируса, пројекат се одвија по плану и научни тим је већ остварио значајне резултате. Врло је важно признање и то што је Свјетска здравствена организација уврстила њихов рад у препоручену литературу о Ковид-19", истакла је Ђурић Јовичић.

Додала је да су средства пројекта која су уложена у опрему омогућила реализацију потребних истраживања и навела да опрема остаје као дугорочна инвестиција институцији и да ће још много година служити научницима за будућа истраживања.

"Током надзорне посјете Фонда овом истраживачком тиму, разговарали смо са руководиоцем и тимом о томе који би био природни наставак пројекта и шта је још потребно од додатне опреме. Надзорне посјете омогућавају нам увид у важна истраживања, и врло су значајне и због припреме нових програма", закључила је Ђурић Јовичић.

У преосталих пет мјесеци трајања пројекта, пројектни тим AntioxIdentification који броји 12 чланова, планира да приведе крају клиничко праћење неуролошких и кардиолошких компликација, као показатеља дуготрајног ковид-19.

Буџет пројекта износи 169.330 евра, а то истраживање, Фонд за науку финансира у оквиру пројекта САИГЕ Свјетске банке.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.