Специјалиста психијатар упозорава: Мучи вас зимска депресија

Agencije
Специјалиста психијатар упозорава: Мучи вас зимска депресија

Ако сте безвољни, осјећате умор, малаксалост, мањак снаге, поспаност и повећан апетит... не игноришите ове тегобе! Можда патите од сезонске депресије

Већина људи се осјећа пријатније љети него зими. Међутим, постоје људи који са промјеном годишњег доба доживљавају екстремне промјене расположења. Преко љета могу постати хиперактивни, а преко зиме могу пасти у депресију. Та врста депресије се зове сезонска депресија, истиче др Александра Дамјановић, специјалиста психијатрије.

Сезонска депресија се углавном јавља почетком или средином јесени. Дани се скраћују, мање је сунчеве свјетлости. То у мозгу проузрокује већу производњу мелатонина, хормона који је одговоран за спавање, а мању количину серотонина, тзв. хормона среће. Због тога је у овом периоду изражена поспаност и долази до успоравања свих активности.

Сунчева свјетлост помаже овим особама да се осећају боље. Биолошки сат који није само сат за дан и ноћ, већ и за годишња доба, директно прима информације о количини свјетлости у окружењу и игра значајну улогу код сезонске депресије, наводи др Дамјановић. Због тога и мале промјене у генима, који су задужени за функционисање овог сата, могу бити фактор ризика за појаву депресије. За разлику од типичних симптома за депресију, који подразумевају смањен апетит и несаницу, овдје је присутан повећан апетит, нарочито потреба за слатком и калоричном храном и повећана потреба за спавањем.

Зимска депресија, узрокована мањком сунчеве свјетлости и смањеном количином витамина Д, несумњиво постоји код одређеног броја људи, али је могуће да се и друге врсте депресија лако подведу под овај назив. Прије свега, бити депресиван је нешто чега се и даље стидимо широм свијета, па и на овим просторима. Много је лакше прихватити зиму и кратак дан као узрок, иако се вјероватно већина депресија у јесен јавља као реакција на крај љета, а самим тим и одмора, почетак школе, већу количину обавеза, припрему зимнице, гужву на улицама, лоше вријеме, вирусне инфекције, мање дружења и др.

Др Александра Дамјановић, специјалиста психијатрије

Како год звали зимску депресију, важно је да јој се мора придати исти значај као било којој другој. Она је једнако мучна за оног ко од ње пати, а прати је безвољност, осећај умора, малаксалост, мањак снаге, повећана потреба за сном, повећан апетит. Важно је потражити помоћ стручног лица, психолога или психијатра. Такође, препоручује се да ове особе, када је дан сунчан, проводе сваки могући тренутак напољу, као и да им радни и животни простор буду добро осветљени. Такође, увек треба проверити количину витамина Д и ако је потребно надокнадити га.

Пошто депресија не креће нагло треба реаговати што прије, док није узела маха. У почетном стадијуму, код благих до умерених депресија, препарати који садрже SA­Me (S-ade­no­zil L-me­ti­onin) могу бити од велике користи. Са њима треба почети што пре, чим се препознају први симптоми као што су нерасположење, умор, поспаност, појачан апетит, пад енергије, лоша концентрација, као и различите тегобе попут главобоље, затвора, надимања. SA­Meје супстанца која се природно већ налази у организму. SA­Me повећава производњу такозваних хормона среће (серотонина и допамина) у мозгу. Примјећено је да њен недостатак у тијелу доводи до појаве симптома депресије. “Национални водич за лијечење депресије” препоручује SAM-e за лијечење благих до умерених депресија, истиче др Александра Дамјановић.

Уколико се одлучите да пробате неки од препарата који у себи садрже SA­Me, обратите пажњу на концентрацију SA­Me-а по капсули, која би требала да буде најмање 200 мг за оптимално дејство.

На нашем тржитшу постоји суплемент Ten­si­len® који садржи SA­Me (200 мг по капсули) и додатно комплекс витамина Б (од којих је Б12 веома значајан) за употпуњавање ефекта на ментално здравље и добро стање нервног система.

Први ефекти примене се осећају већ након недјељу до 10 дана примјене, али се свакако препоручује континуирана примјена (нема забиљежених нежељених дејства) јер ће то омогућити стабилно и уравнотежено добро стање за које је континуитет врло важан.

Брига о менталном здрављу је врла важна. Што дуже одлажемо реакцију на тескобе које осјећамо, стварамо подлогу за компликације, погоршање или чак стање озбиљне депресије, док се агонија у којој се налазимо само продубљује.

Сами смо себи највећи пријатељ, када се одговорно односимо према свом здрављу, како физичком тако и духовном!

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана