Синдром уљеза: Како се носити са сумњом у себе и постићи самопоуздање?

Ако су вам ова питања позната, нисте сами. Синдром уљеза или импостер сyндроме је нешто с чиме се суочава много људи - од студената и радника, до успјешних директора.

Прича о скривеном страху

Ивана је радила у једној великој компанији и била врло успјешна у свом послу. Ипак, сваки пут када би добила признање или похвалу, осјећала се као да није заиста заслужила тај успјех. "Само сам имала среће," помислила би сваки пут када би добила нови пројекат или похвалу. И док су сви око ње видјели успјешну и компетентну професионалку, Ивана је у себи носила страх да ће једног дана сви схватити да "није довољно добра".

Синдром уљеза је осјећај да нисмо довољно добри, упркос свим доказима о нашој компетенцији. Често се јавља код људи који постављају високе стандарде за себе, који су амбициозни и који теже да увијек буду најбољи. Међутим, умјесто да их успјех чини срећним, они осјећају тјескобу и страх од "разоткривања".

Зашто људи доживљавају синдром уљеза?

• Високи стандарди и перфекционизам. Особе склоне перфекционизму често вјерују да све што раде мора бити савршено. Ако није савршено, онда није довољно добро. Такав начин размишљања ствара осјећај да успјеси нису аутентични, већ случајни.
• Упоређивање с другима. У доба друштвених мрежа, лако је упасти у замку упоређивања с другима. Видимо само успјехе других, али не видимо њихове борбе и неуспјехе. Ово ствара илузију да су други способнији и талентованији, што може појачати осјећај уљеза.
• Култура у којој се признања не дијеле лако. У неким срединама, изражавање емоција или признање туђих успјеха није често. Ако вас ријетко похвале, можете почети сумњати у властиту вриједност, чак и када за то нема разлога.

Како се носити са синдромом уљеза?

Ако сте се икада осјећали као уљез, постоје начини да се носите с тим осјећајем и изградите своје самопоуздање:

• Препознајте да су осјећаји „уљеза“ нормални. Чак 70% људи доживи осјећај уљеза бар једном у животу. То значи да нисте сами и да је овај осјећај прилично уобичајен. Схватање да је ово нешто кроз што пролазе и други може бити први корак ка превазилажењу.

• Записујте своје успјехе. Водите дневник својих успјеха, без обзира на то колико се мали чинили. Када се осјећате као уљез, вратите се том дневнику и подсјетите се на све што сте постигли. На овај начин, градите доказе против свог унутрашњег критичара.
• Разговарајте о својим осјећајима. Разговарајте с пријатељима, ментором или колегом о осјећајима сумње. Често ће вам други помоћи да видите ствари из другачије перспективе. "Ниси сам у томе," може бити најутјешнија реченица коју ћете чути.

• Прихватите да није све савршено.  Научите прихватити да не морате увијек бити савршени. Свака грешка је прилика за учење, а не доказ да нисте довољно добри. Грешке нас чине људима, а не неспособнима.

• Промијените унутрашњи дијалог. Обратите пажњу на начин на који разговарате сами са собом. Ако често чујете реченице попут: "Нисам довољно добар" или "То је само срећа", покушајте их замијенити с позитивнијим изјавама: "Заслужио сам овај успјех својом посвећеношћу и радом."

Синдром уљеза не значи да нисте способни. Напротив, многи људи који се осјећају као "уљези" су заправо врло компетентни и успјешни. Елеанор Роосевелт је рекла: "Нико не може учинити да се осјећате инфериорно без вашег пристанка." Важно је да схватимо да је осјећај уљеза само осјећај, а не чињеница.

Шта ћете данас учинити да препознате властиту вриједност? Можда можете записати један свој успјех из протекле седмице или подијелити с неким како се осјећате. Сјетите се, нисте сами, а ваша вриједност није случајна - она је резултат вашег труда и посвећености.

• Када сте задњи пут осјетили да можда не заслужујете свој успјех? 
• Који корак бисте могли предузети данас да смањите тај осјећај? 
• Како бисте могли подржати некога другог ко се можда осјећа као уљез?

Аутор текста је специјалиста псхихијтраије.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.