Сагорјели сте на послу? Колико је ваш шеф крив за то, а шта је до вас?
Да ли је „бурнаут“ послједица нереалних захтева послодавца, лоших односа у колективу, лоше организације посла или је нешто друго узрок појаве овог синдрома?
Сагоревање или „бурнаут“ једна је од аутентичних бољки савременог света, а посебно његовог корпоративног подсистема.
Може имати различите узроке и може се десити људима на потпуно различитим позицијама, али симптоми су увијек слични. Многи сматрају да се „бурноут“ не дешава преко ноћи, већ кроз континуирано занемаривање бриге о себи.
Међутим, оно што се ријетко признаје јесте да постоји одговорност и послодаваца.
Наиме, сваки седми радник је искусио овај проблем у последњих годину дана. То је показала студија која је укључила више од 10.000 радника у оквиру Асана извештаја о анатомији рада.
Истраживање је такође нагласило негативан утицај који сагоревање може да има на организацију, при чему 70 одсто тзв. Ц-сјут лидера (директори на разним позицијама) - каже да изгарање утиче на њихову способност да доносе одлуке.
Поред тога, налази су показали да свако ко на радном месту пати од сагорјевања има већи ризик од ниског морала (35 процената); мање је ангажован (30 процената); прави више грешака (27 процената); и напушта компанију (25 процената).
Да ли је „бурнаут“ посљедица нереалних захтјева послодавца, лоших односа у колективу, лоше организације посла, недостатка самопоуздања или је нешто друго узрок појаве овог синдрома?
Др Тамара Томовић, која је психотерапеут и бизнис коуч каже да то заправо може бити мјешавина свега тога.
- Показано је да нереални и нејасни циљеви, превише посла, неорганизованост, лоши међуљудски односи, недекватна организациона култура, нејасни критеријуми награђивања, постојање привилегија за појединце, немогућност напредовања поспјешују могућност за настанак синдрома изгарања - каже нам др Томовић.
Према њеним ријечима, појединци који имају ниже самоприхватање које надокнађују кроз постигнућа, перфекционизам, недовољна компетентност за извршавање задатака које обављају и нереална очекивања могу да поспјеше настанак синдрома изгарања.
И свјетски стручњаци апелују да тимови морају бити правилно попуњени да би се супротставили овом проблему; компаније треба да се боље позабаве равнотежом између посла и приватног живота. На здравију радну атмосферу, кажу, утиче и повећање броја запослених.
Поред тога, лидери имају централну улогу и могу да моделирају здраву равнотежу између посла и приватног живота тако што одлазе у 17 сати, да покупе своју дјецу, на пример. Додатно, препорука је да запослени, руководиоци и менаџери тимова раде заједно, како би се осигурало да се културе прекомјерног рада не шире.
Међутим, истраживање је такође показало да се више од половине (51 одсто) радника не осјећа пријатно да разговара са својим менаџером о сагорјевању. Сматрамо да је важно да говоримо о сагорјевању на послу, као и да научимо да препознамо симптоме и одговоримо на узроке.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
