Разбијање митова о менталном здрављу: Истине које је потребно знати
Ментално здравље је тема која је често окружена бројним митовима и заблудама. Ови митови могу бити врло штетни јер стварају стигму и спречавају људе да потраже помоћ када им је потребна.
Разумијевање праве истине о менталном здрављу може помоћи у разбијању тих предрасуда и охрабрити људе да се брину о свом емоционалном благостању. У овом блог посту размотрићемо неке од најчешћих митова о менталном здрављу и изнијети чињенице које заиста значе.
Мит 1: Особе са менталним поремећајем имају ниску интелигенцију
Један од најраспрострањенијих митова је да менталне болести погађају само људе с ниском интелигенцијом. Чињеница је да менталне болести, баш као и физичке, могу погодити било кога, без обзира на ниво интелигенције, социјални статус или приходе. Ментално здравље није повезано с интелектуалним способностима, већ се ради о сложеном скупу фактора који могу утицати на свакога.
Мит 2: Брига о менталном здрављу је потребна само ако имате дијагностиковано стање
Многи људи вјерују да је брига о менталном здрављу резервисана само за оне с дијагностикованим менталним поремећајем. Међутим, свако може имати користи од бриге о свом менталном здрављу, баш као што свако треба бринути о свом физичком здрављу. Здрав ментални живот значи усвајање здравих навика и техника које подржавају ваше емоционално благостање. Није потребно чекати да проблем постане озбиљан да бисте се окренули себи и свом менталном здрављу.
Мит 3: Лоше ментално здравље код тинејџера није озбиљан проблем – то су само промјене расположења
Иако тинејџери често пролазе кроз промјене расположења због хормонских промјена, то не значи да не могу патити од озбиљних менталних проблема. Чак 14% тинејџера широм свијета доживљава менталне проблеме, а самоубиство је четврти најчешћи узрок смрти међу адолесцентима старости од 15 до 19 година. Ове статистике показују колико је важно препознати и реаговати на знакове менталних проблема код младих.
Мит 4: Ништа не може спријечити развој менталних поремећаја
Један од митова који може изазвати осећај беспомоћности је вјеровање да ништа не може спријечити развој менталних поремећаја. Међутим, многи фактори могу заштитити људе од развоја менталних поремећаја. Јачање социјалних и емоционалних вјештина, тражење подршке на вријеме, здрави односи у породици и позитиван школски и социјални амбијент могу помоћи у превенцији менталних проблема. Превенција је могућа, али захтијева свјесност и проактивност.
Мит 5: Ментална болест је знак слабости
Још један уобичајени мит је да менталне болести указују на слабост карактера или недостатак воље. Ментална болест нема никакве везе са снагом или слабошћу. Потребно је пуно храбрости да се суочите с проблемима менталног здравља и потражите помоћ. Како је познати глумац Дwаyне "Тхе Роцк" Јохнсон једном рекао: "Снага није у томе да никада не паднете, већ у томе да устанете сваки пут кад паднете." Ова мисао савршено илуструје важност храбрости у суочавању с менталним изазовима.
Мит 6: Тинејџери с добрим оцјенама и пуно пријатеља не могу имати менталне проблеме јер немају разлога за депресију
Депресија и анксиозност могу погодити било кога, без обзира на спољашњи изглед њиховог живота. Млади који изгледају успјешно могу се осјећати под притиском да остваре висока очекивања, или могу имати проблеме код куће који су невидљиви другима. Ментални проблеми су сложени и често се не могу објаснити једноставно. Важно је препознати да спољашњи успјех не значи нужно и унутрашње благостање.
Мит 7: Лоше родитељство је узрок менталних проблема код тинејџера
Иако родитељски стил може имати утицаја на дијете, многи други фактори, попут сиромаштва, насиља и стреса, могу играти улогу у развоју менталних проблема. Чак и дјеца из љубавних, подржавајућих породица могу доживјети менталне потешкоће. Уз адекватну подршку, родитељи могу помоћи својој дјеци да преброде ове изазове, али је важно не кривити родитеље за све проблеме с којима се њихова дјеца суочавају.
Вријеме је за разбијање стигме
Разбијање митова о менталном здрављу може помоћи у стварању друштва које охрабрује људе свих узраста да потраже подршку када им је потребна. Ментално здравље није знак слабости, већ важан аспект нашег благостања којем требамо посветити пажњу. Едукација, подршка и отворени разговори кључни су за стварање културе у којој се ментално здравље вреднује једнако као и физичко здравље.
Ако ви или неко кога познајете пролазите кроз тешкоће, не заборавите да нисте сами и да постоји помоћ. Храбро је тражити подршку – то је први корак ка бољем менталном здрављу.
(Аутор је специјалиста психијатрије)
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
