Предзнак Алцхајмерове болести се лако примјећује - једна навика открива ризик
Многи од нас воле да одспавају поподне, након посла и ручка. Међутим, судећи по истраживањима, то би могао да буде знак озбиљног обољења.
Наиме, студија која је анализирала навике њиховог дневног спавања, показала је да би свакодневно дуготрајно дремање, могло да буде предзнак Алцхајмерове болести. Ово се односи на старије особе.
Повећан ризик
Ова сазнања би могла да помогну да се направи ред у понекад збуњујућим резултатима о учинцима поподневног спавања на когнитивне процесе код старијих особа. Наиме, неке раније студије су показале да поподневно дремање има благотворан учинак на расположење, будност и обављање менталних задатака.
Посљедња студија сугерише да је повећање времена које током дана проведемо спавајући, повезано са повећаним ризиком од благог когнитивног оштећења или развоја Алцхајмерове болести. Научници сматрају да је дуготрајно дремање рани знак болести, а не узрок менталног пропадања.
"То може бити знак убрзаног старења. Ако раније, током дана, нисте дремали, али сада тешко остајете будни и морате мало да прилегнете, то би могао да буде знак погоршаног когнитивног здравља", каже доктор Јуе Ленг, професор психијатрије на Универзитету Сан Франциско.
Научници су пратили више од 1.000 људи проскечне старости од 81 године, кроз период од неколико година. Сваке године, испитаници су одређено врокеме носили уређаје налик сатовима како би се мотрила њихова мобилност кроз 14 дана. Сваки продужени период неактивности између 9 ујутро и 19 сати увече, протумачен је као дремање.
Испитаници су, такође, сваке године подвргавани тестовима како би се утврдило њихово когнитивно стање. На почетку испитивања, 76 посто испитаника није имало никаква когнитивна оштећења, 20 посто их је имало блага оштећења, а четири посто их је имало Алцхајмерову болест.
Код учесника који нису развили никакав когнитивни поремећај, уобичајено вријеме поподневног дремања повећавало се за 11 минута годишње. Код оних код којих су примећена значајнија оштећења, дневно дремање се продужило за 24 минута, а код оних којима је дијагностификована Алцхајмерова болест, време поподневног дремања се утростручило на чак 68 минута, кажу научници у студији објављеној у часопису "Алцхајмерова болест и деменција".
Све у свему, учесници који су дремали више од сат времена дневно, имали су 40 посто виши ризик од развоја Алцхајмерове болести, од оних који су дремали мање од тога. Такође, они који су дремали најмање једном дневно, имали су такође 40 посто виши ризик од развоја Алцхајмерове болести од оних који нису дремали сваки дан.
Имају мање посебних неурона
Претходна истраживања, која су упоређивала мозгове преминулих особа, показала су да они са Алцхајмеровом болешћу имају мање посебних неурона који подстичу будност.
Неуобичајени обрасци спавања, несаница и лош квалитет ноћног сна уобичајени су за особе са деменцијом, међутим, најновији рад је показао да је веза са дремањем остала и када се у обзир узме ноћни сан.
"То сугерише да је улога дневног дремања сама по себи важна", рекао је Ленг.
Аутори студије су рекли да би осећај све веће поспаности током дана могао да буде рани знак да су у мозгу у току промјене које претходе деменцији.
Ленг је рекао да није могуће у потпуности искључити могућност да само дремање узрокује когнитивне проблеме, али не постоји некакав очигледан биолошки механизам помоћу којег би дремање могло да проузрокује Алцхајмерову болест, преноси Б92.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
