Предуго сједење носи са собом ову болест кољена

Г.С.
Предуго сједење носи са собом ову болест кољена

Прави узрок болести је непознат, међутим, научници сумњају да би покретачи могли да будуи већ постојећи услови и наслиједни гени.

Зглоб кољена је сложена структура која се састоји од костију, лигамената и хрскавице. Олакшава кретање и омогућава ходање, трчање и скакање. Дуготрајно трошење зглоба доводи до развоја артрозе колена. Артроза кољена односи се на стање у којем постоји упала због артритиса и обично је праћена болом и отоком.

Дегенеративне промјене коленског зглоба често се називају гонартроза. Гонартроза кољена је неинфламаторно стање повезано са старењем популације. У блажим случајевима, пацијент доживљава епизодни бол након дужих периода неактивности, као што је дуг дан на послу.

Гонартроза је прилично честа код старијих особа, али није искључиво болест старости. У хроничним случајевима може бити угрожен цио зглоб кољена, а у најгорем случају замјена кољена може постати неопходна. Остеоартритис колена (медицински познат као гонартроза) описује се као оштећење хрскавице у кољенском зглобу. Штета је неповратна и може знатно ограничити нечију покретљивост.

На основу корена болести постоје двије различите врсте: примарна (унутрашња) и секундарна (спољашња). Примарни остеоартритис кољена је прилично мистериозан. Прави узрок болести није познат, међутим, научници сумњају да би окидачи могли бити већ постојећи услови и наслиједни гени. Такође се сумња да су покретачи одабир начина живота, укључујући недостатак вјежбања и гојазност.

Фактори ризика

Секундарни остеоартритис кољена је лакше дијагностиковати и има јасно поријекло. Фактори ризика за развој секундарне гонартрозе укључују спортске незгоде или физичку трауму кољена, физичку активност високог интензитета коју доживљавају радници и они који имају дуге периоде неактивности као што су дуги сати за радним столом.

Начини лијечења

Најбољи третман укључује управљање болом током напредовања болести. Избјегавање стресних активности, попут интензивног ручног рада и ходања по неравном терену, показало се ефикасном мјером коју пацијент може предузети у свом свакодневном животу.

Здрава исхрана и губитак килограма значајно помажу у смањењу оптерећења на коленима. Регулисана физиотерапија помаже у циљаном тренингу мишића и доказано је да је ефикасан пут лијечења.

Вјежбање је најефикаснија опција за борбу против болести.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана