Повећан број срчаних удара код млађих особа, а ово су најчешћи узроци

Генерално је повећан број срчаних удара код млађих људи. Узрок томе су нездрав начин живота, ријетко ко пјешачи или вози бицикло. Углавном возе аута или корите тротинете. Пушење, гојазност која је све више присутна у млађој популацији те велика количина стреса којој су изложени и млађи због опште ситуације у друштву, рекао је примаријус др Денис Мачкић, специјалиста интерне медицине.

Све већи број веома младих људи има разне врсте обољења која су посљедица убрзаног стила живота.

– Требају уредније да живе, да се уредније хране, да што више практикују физичке активности пола сата до сат времена сваки дан. Да избјегавају стрес колико је могуће, цигарете – истакао је др Мачкић.

На питање да ли је повећан број кардиолошких обољења због пандемије корона вируса он је рекао:

– Не бих рекао да је повезано, јесте у смислу да су људи мало запуштени и нису долазили код љекара, није им доступна била здравствена услуга због опште ситуације каква је била. Доста је ту људи који се нису редовно јављали на преглед. Да је директно повезао са короном, не бих рекао у смислу инфаркта – одговор је.

Колико се млади људи генерално јављају кардиолозима на прегледе?

– Већином се јављају ако имају неких проблема. Ту је значајан и мањак систематских прегледа по компанијама што је одлична ствар да се на вријеме уоче и ти фактори ризика да се могу превенирати, и да се препознају у што ранијем стадијуму и да се људима може што прије помоћи – рекао је.

Постоје симптоми на које би требало обратити пажњу, а који су везани за кардиолошка обољења и специфично за инфаркт миокарда.

– Што се тиче инфаркта миокарда или генерално ангине пекторис, то су бол у прсима која траје дуже од пет до десет минута, бол која се јавља при физичком напору, при ходу узбрдо или изласку на хладно вријеме. Ако је праћено презнојавањем, то је знак да се особа хитно мора јавити у најближу здравствену установу – поручио је др Мачкић.

Узроци срчаног удара су угрушак или спазам једне од од артерија које снабдијевају крвљу срчани мишић.

– То и остала слична стања блокирају доток кисика у подручје срца, што доводи до оштећења или одумирања ћелија у том подручју. Ово се најчешће догађа у коронарној артерији која се сужава ради промјена изазваних атеросклерозом. Оштећена ткива заувијек губе способност контракције тог дијела срчаног мишића – пише УКЦ Тузла.

Неки од фактора ризика за срчани удар су пушење, повећан крвни притисак, дијабетес, храна богата масноћама, високе концентрације холестерола у крви и гојазност.

Свјетска здравствена организација обавјештава да је дошло до повећања удјела смрти које су наступиле као посљедица срчаних или можданих удара за 29 одсто од 2000. до 2016. године.

Током 2019. године, 32 посто свих смрти у свијету наступило је као посљедица кардиоваскуларних болести, преноси Кликс.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.