Послије пандемије короне највише се прича о депресији
БЕОГРАД - Психијатар Ирена Филиповић изјавила је данас да се послије пандемије корона вируса највише прича о пандамији депресије.
Она је гостујући на Телевизији К1, поводом Свјетског дана менталног здравља, казала да се психијатрима и психолозима јавља велики број људи, који имају симптоме депресије.
Процјене Свјетске здравствене организације показују да је пораст анксиозних и депресивних поремећаја износио више од 25 одсто током прве године пандемије короне.
Истраживања показују и то да је у посљедње две године ментално здравље највише угрожено љекарима, медицинском особљу и социјалним радницима.
Подаци показују да 800 милиона људи широм свијета живи са неким менталним поремећајем.
"Могуће је да депресија укљуцује цитав низ симптома. Веома често нам људи долазе са већ одређеним дијагнозама, са представом о дијагнози и својим закључком. Они све читају и "знају" шта им је. Постоје и многи који су у великом отпору према лековима", објаснила је др Филиповић.
Указала је и на проблем да пацијенти долазе на терапију и очекују савјете и рјешења.
"То је нешто што се не користи у психотерапији. Процес улажења у психотерапију захтева истраживање, а људи не воле промене и боље се сналазе у рутини, јер је рутина нешто што нас штеди. Очекују нас разни стресори у наредном периоду, али морамо да пронађемо начине да се са стресовима изборимо", казала је Филиповић.
Психотерапеут Кристина Брајовић Цар је казала да је задатак психолога и психотерапеута је да се баве превенцијом.
"Капацитети који су генерално ограничени, у пандемији су били додатно на удару, јер су се лекари суочавали и са самим вирусом и бавили се послом који није примарно њихов. Сви смо под изазовом", – истакла је Брајовић Цар.
Стручњаци кажу да се људи рођени измеду средине деведесетих и раних 2010-их, припадници такозване генерације З, цесто јављају за помоћ.
"Најчешћи поремећаји у овој популацији су поремецај пажње или сексуалног идентитета", нагласила је др Филиповић.
Брајовић Цар је казала да многи пацијенти превише очекују од лекара.
"Ако не добију у два до три разговора дирекцију или савет шта тачцно треба да промене, немају довољно толеранције на фрустрацију да прођу кроз цео процес и науце како да сами себе анализирају и не понављају исте грешке. То је процес, а многи лако одустају", казала је психотерапеут.
Она је додала да се многи плаше и стигматизације.
"Млада популација се лакше отвара, заинтересовани су и психотерапија им је својеврсно истраживање. С једне стране не говоримо довољно о менталном здрављу, а с друге имамо банализацију и давање брзих решења", рекла је Брајовић Цар.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
