Пет животних навика које могу да погоршају вашу депресију

ГС
Foto: Илустрација

Депресија је озбиљно здравствено стање, а фактори ризика повезани са развојем великог депресивног поремећаја или МДД (клинички термин за депресију), укључују темперамент, факторе животне средине (штетна искуства из дјетињства, стресни животни догађаји, трауме...), генетику и друге менталне и медицинске поремећаје.

Срећом, МДД може да се лијечи савјетовањем, лијековима или комбинацијом ова два. Док је већина покретача депресије ван домена ваше контроле, неки нису, због чега је важно да се схвати да неки фактори животног стила и ствари које су под вашом контролом заправо могу да допринесу вашим лошим осјећањима.

Уношење промјена у области у којима можете да контролишете своје понашање може да буде веома важан помак ка вашем добром здрављу и да буде корак ка дугом путу у ублажавању симптома депресије.

Пажљиво погледајте изборе и навике које доносите и размислите о томе како они могу да допринесу вашим симптомима депресије.

Промјена није лака, али ако сте вољни да испробате неке једноставне промјене (поврх тога што слиједите план лијечења), можда ћете почети да се осјећате боље.

А када се осјећате боље, већа је вјероватноћа да ћете бити мотивисани да направите више промјена у другим областима.

Мала промјена може бити пукотина која улива наду. Зато, за почетак, унестите промјене у сљедећа стања.

1. Неактивност

Суштинска карактеристика велике депресивне епизоде ​​је период од најмање двије недјеље у коме постоји или депресивно расположење или недостатак задовољства у скоро свим активностима. Ово може да отежа проналажење енергије за било шта. Депресија може негативно да утиче на запошљавање, школу, односе и друге важне области функционисања.

Депресија може да отежа и кретање ујутро. Умјерено вјежбање подстиче неурохемикалије допамина и серотонина за "добар осјећај". Направите своју мрежу за подршку да нађете другара за шетњу да вас извуче напоље у неколико шетњи сваке недјеље, како би вам помогао у борби против неактивности.

2. Лоше навике спавања

Поремећај спавања је заправо један од симптома депресије и може покренути негативан циклус спавања. Поремећај спавања може имати облик или несанице (тешкоћа да се заспи) и задржавања у сну, или, пак, превише спавања. Да ствари буду још компликованије, хронична депривација сна је такође окидач за депресију, што чини зачаран круг у којем је поремећај сна и симптом и окидач депресије.

Једно истраживање адолесцената показало је да смањена количина сна повећава ризик од депресије, што заузврат повећава ризик од смањеног сна. То дјелује као циклус без краја.

Успоставите добре навике спавања како бисте зауставили негативан циклус спавања повезан са депривацијом сна и депресијом. Одржавајте константно вријеме спавања и буђења, искључите сву електронику неколико сати прије спавања и уклоните све екране из спаваćе собе. Редовно вјежбање је добар начин да се уморите, тако да је добар начин да прекинете зачарани циклус недостатка сна да укључите кретање у свој дан.

3. Друштвена изолација

Када је живот тежак, природно је окренути се себи. Можда ćете се осјећати неугодно и неспремни да посегнете за друштвеном подршком у тренуцима када вам излазак на врата ујутру изгледа као немогућ задатак, али свеједно - урадите то.

Снажна социјална подршка је управо оно што вам је тренутно потребно. Истраживања показују да социјална подршка ублажава генетску и еколошку рањивост за менталне болести тако што пружа стратегије суочавања и изграђује отпорност на стрес.

Друштвена подршка је више од само брзог телефонског позива. Вријеме проведено са пријатељима или члановима породице који вас подржавају може вам помоћи да пребродите своје мисли и осјећања у безбједном окружењу.

4. Слаба исхрана

Вјеровали или не, храна коју једете може негативно утицати на ваше расположење. Многи људи посежу за "утјешном" храном када се боре са тешким емоцијама, а један од симптома депресије укључује промјене у навикама у исхрани које доводе до значајног губитка или повеćања тјелесне тежине.

Храна заиста може да утиче на ваше ментално здравље. Пратите своје навике у исхрани или пишите дневник о својим апетитима, избору хране и емоционалним реакцијама на храну. Ова вјежба вам може дати основну линију и открити нека изненађења (можда откријете да сте попили три лименке газираног пића прије 16 часова). Једном када почнете да мијењате прерађену храну за здраву храну, примијетићете и разлику.

5. Негативне мисли

Људи са депресијом склони су развијању негативних мисли о одбијању, губитку, неуспјеху и другим изворима стреса који могу да погоршају лоша осјећања и временом створају лажну и штетну представу о реалности. Задржавање мисли на тешким проблемима компулзивно погоршава симптоме депресије. Најбоља опција за окончање такозване руминације је потражити стручну помоћ. У међувремену, када примијетите да вам ум одлута на листу разлога зашто сте никаква особа (или нека варијација тога), преусмјерите пажњу на позитивну дистракцију. Нешто што апсорбује вашу пажњу дуже од пет минута може бити од помоћи.

Саме промјене у навикама неће "излијечити" вашу депресију, али могу помоћи у процесу лијечења. Осим тога, промјене начина живота су одличан начин да преузмете контролу над својим менталним здрављем, преноси Телеграф.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана