Пет типова доручка који се никако не препоручују

Г.С.
Пет типова доручка који се никако не препоручују

Доручак је важан оброк који може значајно утицати на ваш мозак и опште здравље, али постоје намирнице које се апсолутно не препоручују за доручак.

Одабир праве хране за доручак може побољшати вашу концентрацију, креативност и енергију ујутру. С друге стране, постоји неколико намирница које би требало да избјегавате јер могу имати негативан утицај на ваш мозак и опште здравље.

Воћни смути

Воћни смути може бити одличан додатак доручку јер садржи обиље витамина, минерала и влакана. Међутим, важно је напоменути да неки воћни смутији могу бити богати шећером ако се додају шећер, воћни сок или сируп. Конкретно, смутији направљени само од воћа, често од банана или јогурта са укусом воћа садрже велику количину шећера. Такав смути може да изазове пораст енергије са накнадним падом само неколико сати касније – што резултира умором, анксиозношћу и раздражљивошћу.

Житарице

Иако су житарице популаран избор за доручак и често се доживљавају као здрава опција, постоји неколико разлога зашто се неке врсте житарица сматрају мање пожељним за доручак. Многе комерцијалне житарице, посебно оне намијењене дјеци, имају висок садржај шећера. Превише шећера за доручак може изазвати нагли скок нивоа глукозе у крви, што доводи до брзог пада енергије и осјећаја глади. Такође, већина комерцијалних житарица није богата влакнима, што је важно за регулисање варења и одржавање осјећаја ситости, а неке могу да садрже адитиве, вештачке боје, укусе и конзервансе који нису најбољи за ваше здравље.

Воћни јогурти

Јогурт са укусом воћа је још један скривени извор шећера који се маскира као уравнотежен доручак. Важно је да провјерите ознаке исхране: четири грама шећера је једна кашичица, па пазите да не конзумирате шест или осам кашичица шећера у вашем наводно здравом јогурту за доручак. Увек препоручујемо да радије једете цијели, незаслађени јогурт, додате исјецкано воће по жељи и прелијте га са мало меда и поспите циметом.

Кафа

Превише кофеина може изазвати нервозу, анксиозност и пореметити сан. Такође, кофеин може довести до наглих скокова и падова енергије.

Засићене масти

Прекомјерни унос засићених масти, које се налазе у прженој храни, сланини и масним сиревима, може повећати ризик од срчаних обољења и смањити доток крви у мозак.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана