Ових 12 симптома говори да вам се тијело бори са упалом плућа

Презнојавате се, тешко дишете и боли вас глава? 

Симптоми упале плућа и лијечење

Пнеумонија или упала плућа је инфекција која изазива упалу ваздушне вреће, код једног или оба плућна крила, тако што их напуни течношћу или гнојем, што узрокује кашаљ са флегмом, грозницу, језу или отежано дисање. Ова болест представља најопасније обољење респираторног система и може бити узрокована различитим микроорганизмима, укључујући бактерије, вирусе и гљивице.

Јавља се у свим старосним добима, а посебно код особа са различитим хроничним болестима и оштећењима имуног система. Озбиљност пнеумоније може бити блага или чак опасна по живот. Најозбиљнија је по новорођенчад и малу дјецу, људе старије од 65 година, као и оне са здравственим проблемима или ослабљеним имунолошким системом.

Упала плућа

Многе клице могу изазвати упалу плућа, а најчешће међу њима су бактерије и вируси у ваздуху који удишемо. Наше тијело обично спријечава ове клице да заразе наша плућа, али понекад оне могу да савладају имунолошки систем, чак и ако је човјеково опште здравље углавном добро. Узрочници пнеумоније могу бити:

Бактерије – Најчешћи узрочник бактеријске упале плућа је Стрептокок пнеумоније. Ова врста пнеумоније обично се јавља након прехладе или грипа, а може утицати на један дио плућа, изазивајући стање које се назива лобарна пнеумонија;

Организми слични бактеријама – Бактерија Микроплазма пнеумоније такође може изазвати упалу плућа. Будући да се болест манифестује кроз благе симптоме, од пацијента се не захтјева да одмара у кревету;

Гљиве – Врста плућа, узрокована гљивама, најчешћа је код људи са хроничним здравственим проблемима или ослабљеним имунолошким системом.

Вируси (укључујући ЦОВИД-19) – Неки вируси који узрокују прехладу и грип такође могу изазвати и упалу плућа, посебно код дјеце која су млађа од 5 година. Вирусна пнеумонија је обично блага, али у неким случајевима она може изазвати врло озбиљно стање, као на пример, вирус ЦОВИД-19 који углавном узрокује упалу плућа и може довести до стања, које је ризично по здравље пацијента.

Клиничка слика

Као и већина инфективних обољења и пнеумонија се карактерише присуством неспецифичних и специфичних симптома. Општи симптоми (неспецифични) у пнеумонији слични су као код прехладе или грипа, а разлика је у томе што трају дуже. Најучесталији међу њима су:

грозница,

губитак апетита,

умор,

мучнина,

повраћање,

бол у прсима,

дијареја,

знојење,

дрхтавица,

кратак дах,

болови у мишићима и зглобовима,

главобоља.

Знакови и симптоми упале плућа варирају од блажих до тежих, у зависности од фактора као што су: врста клице која узрокује инфекцију, године и опште здравље пацијента. Новорођенчад и бебе показују знаке инфекције кашљањем, повраћањем, повишеном температуром, умором или тешким дисањем. Код инфекција изазваних пнеумококом или стафилококом тешка слика болести може се развити у току неколико сати, док је код пнеумоније, проузроковане микоплазмом, развој продужен на двије до три недјеље. Поремећај свијести и конфузност прате пнеумоније изазване најчешће пситакозом. Респираторни симптоми варирају и зависе од имуног система особе и тежине болести. Кашаљ се јавља код скоро свих обољелих, недостатак ваздуха осјећа више од двије трећине, бол у грудима око 60%, док више од половине пацијената искашљава гној.

Симптоми упале плућа и лијечење

У почетку болести испљувак је оскудан или га нема, а у даљем току болести постаје гнојав. Висока температура и дрхтавица чести су код младих особа с пнеумококном пнеумонијом, од којих трећина има херпес на уснама. Атипичне пнеумоније, почињу спорије са лакшом клиничком сликом, у односу на бактеријске, јер се клинички симптоми развијају поступно. Температура постепено расте и може бити веома висока, али је изузетно ријетко праћена дрхтавицом. Присутни су и општи симптоми попут главобоље, бола у мишићима и зглобовима, слабости и умора. Кашаљ се обично запажа након 3 до 4 дана и, углавном, је сув и иритабилан, без могућности искашљавања.

Лијечење упале плућа

Правац у лијечењу зависи од типа пнеумоније и изолованог узрочника. Као прво, пулмолози дијеле упале на двије врсте:

Бактеријске пнеумоније – најчешће узроковане бактеријама пнеумокок, Хаемопхилус инфлуензае и Мораџелла цатаррхалис;

Атипичне пнеумоније – узроковане бактеријама Мyцопласма пнеумониае, Цхламyдиа пнеумониае, Легионелла, али и респираторним вирусом, те оне захтијевају другачији терапијски приступ у односу на бактеријске (типичне) пнеумоније.

Бактеријска пнеумонија се лечи антибиотицима, као што су пеницилини, макролиди (азитромицин), цефалоспорини. Неопходно је придржавати се упутстава лејкара и динамике узимања терапије, јер у супротном, може доћи до неизлечења и поновног повратка болести. Код атипичне пнеумоније, изазване Мyцопласмом пнеумониа, препоручује се витаминска терапија са пуно уноса течности у организам. Одређене врсте вирусне упале плућа могу се лијечити неким антивирусним лијековима, јер антибиотици не дјелују на вирусе.

Изузетак представља атипична пнеумонија, која се лијечи антибиотицима и то најчешће азитромицином, једном таблетом у току дана. Битан аспект у лијечењу пнеумоније представља и симптоматска терапија – терапија која отклања симптоме. Љекари препоручују примјену антипиретика – лијекова за снижавање тјелесне температуре, као и лијекове, који ће омогућити лакше искашљавање. Понекад је потребно дуже вријеме да би се болесник опоравио од вирусне него од бактеријске пнеумоније.

Фактори ризика

Свако може да оболи од упале плућа, али двије старосне групе са највећим ризиком су: дјеца, стара 2 године или млађа, као и људи који имају 65 или више година. Остали фактори ризика укључују:

Хоспитализацију – Особа има већи ризик да добије упалу плућа ако се налази у болничкој јединици интензивне његе, посебно ако је на апарату који јој помаже да дише (вентилатор);

Хроничну болест – Већа је вјероватноћа да ће особа добити пнеумонију ако има астму, хроничну опструктивну болест плућа (ХОБП) или болест срца;

Конзумирање цигарета – Пушење оштећује природни одбрамбени систем човјековог тијела, који се бори против бактерија и вируса, који узрокују упалу плућа;

Ослабљени имуни систем – Они који имају ХИВ/АИДС, примају хемотерапију или им је пресађен орган, изложени су већем ризику да оболе од упале плућа, преноси Mondo.ba.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.