Откривено изненађујуће поријекло мултипле склерозе

Испитивање је обухватило узорке древне ДНК секвенциране од 1.664 особе са различитих локација широм западне Европе и Азије. 

Ови древни геноми су затим упоређени са модерном ДНК из УК Биобанке, која се састоји од око 410.000 самоидентификованих „бијелих британских“ људи, и више од 24.000 других рођених ван Велике Британије, како би се уочиле промјене током времена, преноси Ројтерс.

Једно упечатљиво откриће се односи на МС, хроничну болест мозга и кичмене мождине која се сматра аутоимуним поремећајем у којем тијело грешком напада само себе.

Истраживачи су идентификовали кључни догађај миграције прије око 5.000 година на почетку бронзаног доба када су се сточари звани народ Јамнаја преселили у западну Европу са подручја које укључује модерну Украјину и јужну Русију.

Они су носили генетске особине које су у то вријеме биле корисне и штитиле их од инфекција које су могле настати од оваца и говеда. Како су се санитарни услови побољшавали током миленијума, ове исте варијанте су повећале ризик од МС. Ово помаже да се објасни, кажу истраживачи, зашто сјеверни Европљани имају највећу учесталост мултипле склерозе на свијету, двоструко већу од јужних Европљана.

„Ми смо производ еволуције која се догодила у прошлим окружењима и на много начина нисмо оптимално прилагођени окружењу које смо данас створили за себе“, рекао је популациони генетичар са Универзитета Калифорнија Расмус Нилсен један од вођа истраживања објављеног данас у часопису Натуре.

Пре око 11.000 година, фармери са подручја модерне Турске прешли су у Западну Европу, замјењујући ловце-сакупљаче. 

„Јамнаје су били први прави номади у Европи. Користили су домаћу стоку и коње да би приступили унутрашњости азијске степе, гдје се мало једе и пије, па су све носили са собом. Физички су били необично велики, што можемо видјети мјерењем скелета и такође генетски, и очигледно прилично насилни", рекао је генетичар са Универзитета Кембриџ и коаутор студије Вилијам Бари.

Налази могу имати импликације за истраживање и лијечење МС, додао је он. 

"Ово мијења наш поглед на МС, помажући нам да разумијемо њено поријекло. Можемо да видимо МС као резултат имуног система који је ефикасно еволуирао да се носи са низом инфекција у људској прошлости, али који сада постоји у веома другачијем окружењу. Ова разлика између прошлости и модерног санитарног окружења вјероватно узрокује преактиван имуни систем. То имплицира да би требало да тежимо да поново калибришемо имуни систем, а не да га потиснемо", рекао је Бари.

Висока повезаност поријеклом са народом Јамнаја постоји у сјеверним дијеловима Европе, а врхунац достиже у Ирској, Исланду, Норвешкој и Шведској.

Налази подвлаче како се генетске особине могу промијенити од корисних до штетних како се услови развијају.

"Повећана је учесталост патогених инфекција током бронзаног доба, због непосредне близине људи и њихових домаћих животиња, као и због растуће густине популације", рекао је специјалиста за рачунарску еволуциону биологију Универзитета у Копенхагену и коаутор истраживања Еван Ирвинг-Пиз.

Према његовим ријечима, тек у модерној ери ове генетске варијанте су постале вишак за наше имунолошке потребе, што је, како је навео, резултирало повећањем ризика од развоја мултипле склерозе и других аутоимуних болести.

Истраживање је освијетлило и друге карактеристике Европљана.

Пошто су Јамнаје генетски предиспониране да буду високи, данашњи сјеверни Европљани имају тенденцију да буду виши од јужних Европљана, који у већој мјери воде порекло од неолитских фармера који су генетски били предиспонирани да буду ниски.

Истраживачи су открили да становници источне Европе имају повећан генетски ризик за Алцхајмерову болест и дијабетес типа 2. Такође су открили да се толеранција на лактозу, способност варења шећера у млијеку и другим млијечним производима, појавила у Европи прије отприлике 6.000 година.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.