Откривена веза између кофеина и ризика од губитка памћења
Количина кофеина коју особа конзумира може утицати на ризик од Алцхајмерове болести или других облика деменције, показало је ново истраживање.
Истраживачки тим је открио да су учесници који су пријавили мању конзумацију кофеина имали већи ризик од губитка памћења у складу са Алцхајмеровом болешћу или благим когнитивним оштећењем.
Људи који су пили мање кофеина такође су имали нижи ниво одређеног амилоидног протеина који је често повезан са развојем Алцхајмерове болест, преноси Б92.
„Претходне студије које су испитивале повезаност између конзумирања кофеина и ризика од деменције и Алцхајмерове болести биле су различите,“ рекла је за Хеалтх Клер Секстон, виши директор научних програма и теренског рада у Алцхајмеровом удружењу: „Неке студије су показале да кофеин може да смањи ризик од деменције, док друге нису показале никакав ефекат или незнатно повећан ризик.“
Састојци који смањују корист од кофеина
Иако нова студија доприноси нашем разумевању ефеката кофеина на мозак, она не сугерише нужно да људи треба да повећају унос кофеина.
„Важно је препознати да се кофеин може конзумирати на различите начине, укључујући кафу, чај, чоколаду и енергетска пића. Неки од њих имају висок ниво шећера, вештачких заслађивача и других састојака који могу смањити потенцијалну корист од кофеина,“ напоменула је она.
Однос између кофеина и деменције
Аутори новог извештаја су истраживачи из Француске који су завршили студију попречног пресека користећи податке од 263 особе које су имале или благо когнитивно оштећење или Алцхајмерову болест између 2010. и 2015. године.
Учесници су испунили анкету о свом уобичајеном уносу кофеина, о томе колико кафе, чаја, чоколаде и газираних пића пију или једу дневно. Прошли су и клиничке, неуропсихолошке и биолошке процене. Они који су били у могућности подвргнути су скенирању мозга магнетном резонанцом (МРИ), а учесници су дали и узорке своје крви и ликвора.
Учесници су подељени у две категорије у зависности од средње потрошње кофеина:
- Они са средњом потрошњом кофеина једнаким или мањим од 216 милиграма дневно стављени су у групу са „ниском потрошњом кофеина“.
- Они са средњом потрошњом кофеина већим од 216 милиграма дневно стављени су у групу „високе потрошње кофеина“
Једна шољица кафе садржи 113 до 247 милиграма кофеина, док енергетски напитак може да има између 41 и 246 милиграма кофеина.
Након прилагођавања факторима као што су старост, пол, пушачки статус и још много тога, истраживачи су открили да људи који пију мање кофеина имају већи ризик од амнестичности.
То значи да су имали проблема са губитком памћења посебно, за разлику од других неамнестичких когнитивних оштећења, где би неко могао имати проблема са доношењем исправних одлука или проценом како да заврши задатак.
Утицај амилоидних протеина
Истраживачи су, такође, открили интересантну везу између конзумирања кофеина и нивоа протеина званог амилоид у узорцима цереброспиналне течности учесника.
Конкретно, људи који су пили мање кофеина имали су ниже нивое амилоида-б 42 (Аб42) у плазми и абнормалне односе других врста амилоидних протеина. Нижи нивои Аб42 у ликвору су повезани са Алцхајмеровом болешћу.
Амилоидни протеини могу да се скупе у мозгу и формирају плакове, за које истраживачи вјерују да би могли да доведу до проблема са функцијом мозга.
Тренутно није јасно зашто би кофеин могао да утиче на ризик од Алцхајмерове болести и деменције, иако стручњаци имају теорије.
„Кофеин може да блокира формирање бета-амилоида из протеина прекурсора амилоида. Кофеин може и да побољшати клиренс амилоида из мозга. Међутим, ово су још увијек хипотезе за механизам који стоји иза тога како кофеин може да утиче на амилоидни протеин, а оне нису доказане“, рекла је Ирина Скилар-Скот, клинички доцент неурологије и неуролошких наука.
Полазна тачка за даља истраживања
Студија је пронашла везу између веће потрошње кофеина и мање учесталости губитка памћења - кофеин можда није узрок.
„Унакрсне студије попут ове не могу утврдити узрочност, тако да су полазна тачка за даља истраживања. Насумична контролна испитивања о повезаности конзумирања кофеина и Алцхајмерове болести и деменције могу помоћи истраживачима да науче више“, додала је Скилар-Скот.
- Никако не уносите више кофеина од препоручене дозе: Ево шта се све тада дешава у организму
- Кафа нас разбуди тренутно, али шта она заправо ради нашем организму током шест сати?
- Ево шта се догађа када пијемо кафу на „празан“ желудац
Може ли кофеин да смањи ризик од Алцхајмерове болести и деменције?
Тренутно је прерано сугерисати да би људи требало да додају повећају дозе кофеина у своје рутине као начин да спрече Алцхајмерову болест или деменцију, кажу стручњаци.
„Као клиничари, можемо препоручити промене у потрошњи кофеина у условима анксиозности или несанице, али те препоруке нису засноване на ризику од деменције“, рекла је Скилар-Скот.
Управа за храну и лекове саветује да се не конзумирате више од 400 милиграма кофеина дневно.
Превише кофеина може довести до озбиљних здравствених проблема, укључујући висок крвни притисак, лупање срца, убрзан рад срца, анксиозност, проблеме са варењем, дехидрацију и проблеме са спавањем.
Нажалост, осим вођења здравог начина живота, истраживачи не знају много о томе како се Алцхајмерова болест може спријечити.
„Не постоји ниједна храна или састојак за који се, кроз ригорозно научно истраживање, показало да спречава, или лијечи Алцхајмерову или другу деменцију. У ствари, мало је вјероватно да ће једна храна или састојак имати значајан повољан ефекат против тако сложене болести као што је Алцхајмерова болест“, рекла је за Клер Сектон.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
