Од стигме до подршке: Како отворен разговор о менталном здрављу спашава животе?
Колико пута сте чули фразу: "Само се смири, биће све у реду"? На први поглед, ове ријечи могу дјеловати охрабрујуће, али често иза њих лежи неспособност друштва да се суочи с дубоким и комплексним проблемима менталног здравља.
Нажалост, стигма око менталних поремећаја још увијек је присутна, и управо та стигма често спрјечава људе да потраже помоћ. Али зашто је толико важно да отворено говоримо о менталним поремећајима и како дестигматизација може спасити животе?
Значај отвореног разговора
Прича о стигми менталних поремећаја није нова. Вијековима су људи који су се суочавали с анксиозношћу, депресијом, биполарним поремећајем или било којим другим менталним поремећајем били изоловани, погрешно схваћени, па чак и одбачени од стране друштва. Многи од њих су превише уплашени да признају да имају проблем јер мисле да ће их околина сматрати слабима.
Једна од најважнијих ствари које можемо учинити јесте да промијенимо начин на који разговарамо о менталном здрављу. Отворен разговор не само да пружа прилику онима који пате да подијеле своје искуство, већ и доприноси нормализацији менталног здравља као виталног дијела цјелокупног здравља.
Приче које мијењају перспективу
Сјетимо се Ане, пацијенткиње која је дошла код мене са симптомима озбиљне депресије. На први поглед, Ана је изгледала као неко ко има "савршен" живот. Али иза осмијеха крили су се мјесеци борбе с тјескобом, осјећајем безнађа и изолације. Оклијевала је да разговара о свом стању са пријатељима и породицом, из страха да ће бити етикетирана као слаба или превише "осјетљива". Тек након што смо почели отворено разговарати о њеним осјећањима и изазовима, схватила је да није сама. Уз подршку и терапију, Ана је постепено успјела пронаћи свој пут ка опоравку.
Приче попут Анине нису ријетке. Многи људи крију своју патњу због страха од осуде, а управо ту друштво мора играти кључну улогу.
Зашто дестигматизација спашава животе?
Статистике говоре саме за себе. Према Свјетској здравственој организацији, више од 280 милиона људи широм свијета пати од депресије, док је свака четврта особа погођена неком врстом менталног поремећаја током живота. Поред тога, више од 70% људи који пате од менталних поремећаја не траже помоћ, што често води ка озбиљнијим исходима, укључујући самоубиство. Ови бројеви указују на хитну потребу за ранијим препознавањем симптома и пружањем подршке онима који пате. Отворен разговор о менталном здрављу омогућава људима да потраже помоћ прије него што се њихово стање погорша.
Када дестигматизујемо ментално здравље, охрабрујемо људе да траже помоћ на вријеме. Разговор са пријатељем, колегом или чланом породице може отворити врата за разговор с професионалцем. Када ментални поремећаји постану тема о којој се говори без срама, тада постижемо истинску промјену.
Друштво као стуб подршке
Улога заједнице у пружању подршке особама које се суочавају с менталним изазовима је од непроцјењивог значаја. Када отворено говоримо о менталним поремећајима, доприносимо стварању окружења у којем људи могу осјетити да нису сами. Бити ту за некога ко пролази кроз тешка времена може бити кључни фактор у њиховом опоравку.
Једноставан чин слушања може направити велику разлику. Тако је позната ауторица чувених романа о добром чаробњаку Хари Потеру, Ј. К. Роwлинг изјавила: „Разговор о нашим проблемима је знак снаге, не слабости. Храбар је онај који се суочава са својим демонима.” Отворено разговарање о проблемима, било да су мали или велики, јесте пут ка здрављу и стабилности.
Дестигматизација менталних поремећаја није само питање индивидуалног здравља, већ и колективне одговорности. Свако од нас може учинити свој дио тако што ће бити подршка, отворити разговор и показати разумијевање. Разговор о менталном здрављу може спасити животе – а то је нешто што сви можемо и морамо учинити.
Ако ви или неко кога познајете пролазите кроз менталне потешкоће, не оклијевајте да потражите помоћ. Кроз отворен разговор и правовремену подршку, можемо заједно изградити здравије, емпатичније друштво. Разговарајте о менталном здрављу, не чекајте. Пружите подршку онима којима је потребна и сјетите се да тражење помоћи није слабост, већ најхрабрији корак ка опоравку.
Аутор текста је специјалиста псхихијтраије.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
