Ново откриће: Напокон се зна који се симптом појављује прије температуре
Може да дође до губитка чула укуса, али мање је често и често је повезано с губитком мириса. Изненађујуће је што су људи који су изгубили чуло мириса често говорили да имају осјећај да су мање повезани с другима.
Много нас је током епидемије коронавируса наишло на контролне тачке на послу или у здравственим установама које нисмо могли да прођемо без мјерења температуре и одговора на питања јесмо ли негдје путовали или били у контакту са зараженом особом.
Иако нису бескорисни, ти поступци су мањкави, јер се код већине не појави температура или она није први симптом, а многи не знају да ли су били у контакту са зараженом особом.
Ненси Роусон, биолог и потпредседница Монел Центра за хемијска чула, сматра да би било боље мјерити способност чула мириса како би се утврдило кога треба слати на тестирање за коронавирус.
"Нова анализа студија о коронавирусу утврдила је да је код 77 одсто обољелих од коронавируса тестирањем уочен дјелимични или потпуни губитак мириса. Од тога 44 одсто испитаника било је свесно да га је изгубило и без тестирања. Губитак чула мириса уз упалу грла такође је један од најранијих симптома, што га чини кориснијим алатом од каснијих симптома у осигурању заштите других особа од заразе", каже др Роусон.
"То је један од најранијих симптома и јавља се прије повишене температуре", каже она.
"Губитак чула мириса сам за себе боље предвиђа дијагнозу од повишене температуре."
Може такође да дође и до губитка укуса, али је мање често и често је повезано с губитком чула мириса. Др Роусон каже да интерес који изазива губитак мириса прелази оквире дијагностичких потреба – у пандемији би без чула мириса могло да остане и до 750.000 Американаца и то има велики утицај на њихову сигурност и квалитет живота. Сама каже да мјесец дана свако вече тестира властито чуло мириса и учествује у студији која би могла да доведе до веће клиничке студије. Тест се састоји од три траке од којих две немају никакав мирис, а трећа садржи познате мирисе кафе, чоколаде, кокица и гаса. Испитаници морају да одреде која трака садржи мирисе, о којим се мирисима ради и којег су интензитета. Др Роусон каже како може да замисли да већи послодавци уведу тест мириса и да би цијена једног теста могла да буде долар, а људе које тај тест издвоји као суспектне потом упуте на скупље тестирање на коронавирус.
За оне који желе да у својој кући тестирају мирис др Роусон каже да су им на располагању бројни производи, попут кафе, парфема, босиљка, рузмарина, пасте за зубе с мирисом ментола, ружа. Чуло мириса може да буде оштећено и код особа с Паркинсоновом или Алцхајмеровом болешћу па би такви тестови могли да подстакну љекаре да испитају и могућност постојања тих неуродегенеративних болести.
Губитак мириса појављује се и код грипа, али не тако често као код ковида и око 60 одсто обољелих од грипа поврати чуло мириса. Др Роусон очекује сличну брзину опоравка и код обољелих од коронавируса. Она додаје да губитак мириса смањује задовољство једења и да може одвести у губитак апетита. Исто тако због губитка мириса људи не могу да препознају покварену храну или цурење гаса.
Изненађујуће је што су људи који су изгубили мирис често говорили да имају осјећај мање повезаности с другима.
"Чини се да постоји хемијска комуникација међу људима која је испод прага свијесности", каже Роусон и додаје да су мириси важни јер често буде сјећања".
Роусон каже како за сада нема начина да се лијечи губитак чула мириса, пребноси Б92.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
