Неуробиолог: Гојазност није болест тијела већ мозга

-Велики кључеви ове болести леже у мозгу - објаснио је научник током посјете Барселони гдје је учествовао на цереминији уручења признања за научна истраживања 2023 Фондације принцезе од Ђироне, преноси ''Ел Паис''.

Шнебергер, научник из Ђироне, који води истраживачку групу за неуронауку на Универзитету Јејл, истакао је да проналажење ефикасних лијекова за борбу против гојазности велики циљ научне заједнице, иако је превенција и даље најбоље оружје за борбу против овог здравственог проблема.

Како је навео, од 1970-их година гојазност у свијету се утростручила и више од 650 милиона људи, према подацима Свјетске здравствене организације, пате од тога.

Због своје огромне сложености, ова болест, која изазива и друге здравствене проблеме, попут тумора или кардиоваскуларних болести, доводи у дилему љекаре и истраживаче, који још увијек разоткривају све органске процесе који се покрећу када дође до прекомјерне акумулације масти у тијелу. 

Шнебергер који је специјализован за проучавање тога како нервни систем контролише енергетски баланс и метаболизам, објашњава да мозак једноставно прати ниво глукозе у крви, физиолошко стање тијела и на основу тога даје сигнале за покретање или блокирање апетита.

За мозак, како наводи, узимање више хранљивих материја није хитна ситуација - ванредна ситуација је губитак тежине.

-Ако има превише метаболичке активности, губитак тежине то детектује као ванредну ситуацију и активира сигнал апетита. То компликује ситуацију када, еволутивно, није прошло толико година откако смо јурили животиње за храну, па мозак мисли да је депоновање енергије на нивоу масног ткива добро...Зато је најбоља терапија која дјелује против гојазности превенција: ако слиједимо уравнотежену исхрану и јвежбамо од малих ногу и, обрнуто, ако имамо мањак физичке активности и стрес свакодневног живота, који нас тјера да брзо поједемо било шта, тренирамо свој мозак за такав тип понашања -објашњава Шнебергер.

Како је навео, мозак доминира, опажа шта се дешава у нашем окружењу и онда саопштава како тело треба да реагује.

Постоје периферни неурони који комуницирају са централним, али мозак очигледно има примарну позицију, додао је.

-Зато гојазност схватамо, не као болест тијела, већ као болест мозга. Основна ствар која је дерегулисана и која ствара ову сложеност у губитку тежине није периферни организам, то је наш мозак и начин на који регулише овај метаболизам -истакао је шпански истраживач.

Он је упозорио да је, што се тиче терапије, боље спријечити него лијечити, и да је најбоље почети са спречавањем повећања гојазности у дјетињству.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.