Нетолерантни сте на лактозу, а обожавате сиреве – ипак можете да уживате у њима

Италијански научници у недавно објављеном истраживању откривају које све врсте сирева не садрже млијечни шећер и могу их слободно конзумирати и особе које имају тај проблем.

Интолеранција на лактозу је веома чест поремећај варења, много чешћи него што се претпостављало. Особе са овим поремећајем имају пробавне сметње када конзумирају млијеко и млијечне производе. Према неким процјенама, од овог проблема пати чак 70 процената становништва.

Овај поремећај више је примјетан на азијском и афричком континенту, а нешто мање у Европи и Северној Америци. Најмање је присутан у Скандинавији.

Због тога је у свијету забиљежен значајан пораст тржишта производа без лактозе. Само у прошлој години ово тржиште је порасло за готово седам процената.

Када се открије интолеранција на лактозу, најчешћа грешка је драстично елиминисање свих млијечних производа из исхране, у увјерењу да сви они садрже лактозу. Међутим, могуће је избјећи непотребна ограничења и поново уживати у њиховом укусу. Ово потврђује истраживачки пројекат научника са Универзитета у Пизи, који је објављен прошлог мјесеца у научним часописима.

Тим стручњака истраживао је стварне количине лактозе у сиревима са заштићеним поријеклом. Процјењује се да у Италији половина становништва има нетолеранцију на лактозу. До сада се вјеровало да искључиво старији сиреви, у којима је процес зрења трајао више од 30 мјесеци, у себи не садрже лактозу.

Испитивано је тридесетак сирева, углавном италијанских, али и неколико оних чије је поријекло из других европских земаља.

Коришћене су најосјетљивије и специфичне аналитичке технике (око 140 анализа у две акредитоване екстерне лабораторије), које су у стању да открију резидуални садржај лактозе мањи од 0,001%.

Утврђено је да губитак лактозе у сиру није искључиво посљедица процеса зрења, већ је углавном одређен дјеловањем млијечних фермената, који се претварају у млијечну киселину.

Зрење, које се до сада сматрало главним узроком смањења лактозе, стога заузима секундарно мјесто, а његова улога се редефинише посебно у меким сиревима. У закључку, овај истраживачки рад је помогао да се идентификују и неки нови сиреви са заштићеним поријеклом који не садрже лактозу.

На списку сирева који су прошли тест и имају мање од 0,001 проценат млијечних шећера су многи познати италијански брендови: грана падано, пармиђано ређано, пекорино, горгонзола, проволоне, али и француски бри, швајцарски ементалер и гријер, те енглески чедар.

Међутим, не треба занемарити ни варијабилност која се може појавити у оквиру истог сира са заштићеном ознаком поријекла, што утиче на састав. Зато би било неопходно да сваки сир садржи и ознаку да ли у њему постоји млијечни шећер или не.

Побољшано означавање производа без лактозе је неопходно да би се контролисао овај здравствени поремећај, избјегли недостаци у исхрани и задовољиле потребе растућег сегмента потрошача, закључују италијански истраживачи.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.