Не прескачите поподневно дријемање: Ево како 15 минута сна може да утиче на организам

GS
Foto: Healthline

Поподневно дријемање може бити корисно за мозак. То потврђује и скромна узрочна веза између уобичајеног дријемања и већег укупног волумена мозга.

Окрепљујуће поподневно дријемање може бити спасоносно када смо преморени, а осјећамо да дан нема довољно сати за све што морамо да завршимо.

Ужурбани живот без дилеме узима свој данак, а када се поклопи неколико ноћи с мало или нимало сна, осјећамо се преморено те поготово тада нисмо у стању да извршавамо своје обавезе или направимо све оно што желимо.

Одговор на тај проблем могао би да се крије у окрепљујућем поподневном дремању од 15 минута или тзв. "повер неп".

Један од начина на који дријемање помаже јесте тај што нам омогућује да надокнадимо очајнички потребан сан, али утиче и на наше памћење. Оно што је најбоље је то што неће реметити наш ноћни сан. Зато страх да нећемо моћи да спавамо ноћу ако сада "украдемо" 15 минута сна није оправдан.

Кратким дремањем, према ријечима др Саре Ц. Медник, стручњакиње за спавање и ауторке књиге "Тек а неп! Чејнџ јор Лајф", рестартујемо свој систем те утичемо на побољшане моторичке перформансе.

Дужина дријемања, које не би требало бити краће од 15 минута, јача и наш мозак. Када одспавамо дуже од тога, према ријечима споменуте докторке, јача се наше памћење и креативност. Дремање од 30 до 60 минута добро је за вјештине доношења одлука, памћење речника или присећање упутстава. Брзо кретање очију или РЕМ фаза сна у 60 до 90 минута дремања игра кључну улогу у стварању нових веза у мозгу и решавању креативних проблема, преноси НајженаАло

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана