Научници закључили: Боље је спавати шест него осам сати

Студија је укључивала 60.977 субјеката из УК Биобанке, велике биомедицинске базе података која садржи детаљне генетске и здравствене информације о више од пола милиона људи.

Просјечна старост испитаника била је нешто испод 63 године, а у року од осам година умрли су 1859. Истраживачи су открили да је већа регуларност када је у питању спавање повезана са 20 до 48 процената мањим ризиком од смртности без обзира на узрок.

Такође, редовно спавање је повезано са 16 до 39 процената мањим ризиком од смрти од рака, као и 22 до 57 процената мањим ризиком од кардиометаболичке смрти, што укључује кардиоваскуларне болести, дијабетес типа 2 и компликације повезане са гојазношћу.

„Трајање спавања је и даље било важно: људи који су дуго и редовно спавали имали су најмањи ризик од ране смрти. Али краћи, редовнији сан је у већини случајева био повезан са нижим морталитетом од дужег, недоследног сна. То је добравест за људе чији посао и породица отежавају постизање препоручених седам до девет сати сна ноћу", рекао је коаутор студије др. Ангус Бернс са Харварда.

"Многи људи се осјећају ограничено друштвеним или радним захтјевима. Ако барем заспите у редовном ритму, учинићете нешто за своје здравље. Међутим, чак и најздравији спавачи имају извјесну варијабилност у времену одласка на спавање и буђењу. Покушајте да смањите ту варијабилност у одржавању времена спавања и буђења у року од једног до два сата", додао је Бернс.

Неспорно је да људи на Западу данас у просјеку спавају сат или два мање него прије неколико деценија, а многи су хронично неиспавани. Једно истраживање је показало да се око 20 одсто људи ријетко или скоро никада не пробуди одморно. Али недостатак сна је веома опасан: петина саобраћајних несрећа је повезана са умором. Несаница директно утиче на здравље, што показује неколико епидемиолошких студија објављених у последњих десет година. На примјер, у часопису Сајенс објављена је студија која указује на везу између смањеног броја сати сна код људи и повећања гојазности и дијабетеса. Ово се објашњава чињеницом да недостатак сна ремети механизам који утиче на наш апетит и стимулише глад.

Студија на 10.000 британских државних службеника током 17 година показала је да су они који су спавали пет сати или мање имали скоро двоструко веће шансе да прерано умру од различитих узрока, посебно кардиоваскуларних болести, од оних који су спавали осам сати. Једна студија сугерише да недостатак сна повећава активност амигдале, бадемасте структуре у мозгу која регулише расположење и анксиозност.

Најбоље вријеме за спавање је ноћ. Ноћни сан изазива нижу тјелесну температуру и већу концентрацију „хормона спавања”, мелатонина. Научници већ неколико година упозоравају да мобилни телефони и електронски уређаји у спаваћој соби ометају сан. Један од проблема је што ЛЕД екрани емитују плаво светло које омета производњу мелатонина у мозгу. Због тога научници саветују да избегавамо електронске уређаје сат времена пре спавања. Такође, спаваћа соба треба да буде хладна и тамна. Медитација прије спавања такође може помоћи људима који имају проблема да заспе.

Ако и поред свега тога не можете да заспите, устаните и урадите нешто опуштајуће умјесто да се натјерате да заспите, савјетују научници, преноси Б92.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.