Научници поручили: Ако желите дуг живот, не слушајте савјете стогодишњака
Титулу најстарије особе свијета је имала Марија Брањас Морера, која је доживјела чак 117. годину.
Сада, након што је преминула, многи желе да знају шта треба да ураде да би доживјели тако дубоку старост.
Можда дјелује логично да одговор тражимо у навикама људи који су прешли стоту годину, али научници упозоравају да њихове савете можда ипак не би требало пратити ако желимо дуговечност. Штавише, неки саветују да радимо поптуно супротно.
Људи који доживе дубоку старост често дијеле необичне савјете за дуговечност, пише РТ Балкан.
Према Гинисовој књизи рекорда, Марија Брањас је вјеровала да њена дуговјечност произилази из "реда, мира, добрих односа са породицом и пријатељима, везе са природом, емоционалне стабилности, без бриге, жаљења, уз пуно позитивности и држања подаље од токсичних људи".
Ово сигурно звучи као добар "рецепт" за живот без стреса, што може бити фактор дуговјечности. Али да ли би требало тако лако да повјерујемо у искуства других?
Истина је да научници још увијек покушавају да разјасне зашто неки људи могу да живе више од 100 година, али само једног, "тачног" одговора нема. Неки сматрају да постоје двије могуће теорије, које се међусобно не искључују, према Ричарду Фарагеру, професору биогеронтологије на Универзитету у Брајтону.
Прва теорија је да су неки појединци у суштини само имали више среће. Другим ријечима, само зато што су стогодишњаци имали одређене навике, то не значи да су баш те навике покретале њихову дуговечност.
"Само зато што су неки можда преживели пушење 60 цигарета дневно не значи да је то добро за здравље", рекао је Фарагер, преноси "Гардијан".
Друга теорија је генетика, то јест да стогодишњаци имају специфичне генетске карактеристике помоћу којих су способни да живе дуже од просјечног човјека.
Која год теорија да је у питању, обе подржавају исто упозорење: Никада не примјењујте савјете стогодишњака о здрављу и начину живота.
"Оно што углавном видите код већине стогодишњака - а то су генерализације - не вјежбају много, често је њихова исхрана прилично нездрава", каже професор, напомињући да су неки стогодишњаци били и пушачи. Ово је супротно у односу на многе епидемиолошке доказе о томе како да продужите очекивани животни вијек", рекао је професор, додајући да је једно велико истраживање показало да ако не пушите, вежбате, пијете умерено и једете пет порција воћа и поврће дневно може да продужи очекивани животни век за чак 14 година. С обзиром да многи стогодишњаци раде барем једну од ових нездравих ствари, а још увијек се осјећају добро, то само говори да: Или имају среће или имају веома добру генетику“, закључио је професор.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
