Нанопластика на врху ланца исхране – да ли треба да бринемо

ГС
Foto: Илустрација

Најновија студија показује како нанопластика лако може на врх ланца исхране.

Нанопластика из земљишта прво дође до биљака, одатле се преноси на инсекте па се даље шири ланцем исхране.

Као што је случај са тешким металима у океану, нанопластика – пластичне честице мање од једног микрометра – постала је дио ланца исхране. Дио те пластике се толико уситнио, али није се разградио, и тај неразграђени дио завршио је у земљи.

Истраживачи из цијеле Европе са биологом Фазелом Монихом са Универзитета Источне Финске на челу, измијешали су сићушне честице полистирена и поливинилхлорида од 250 нанометара са земљом у којој је посијана зелена салата.

Послије 14 дана, у зелену салату су ставили ларве црне мушице, којима су касније нахранили рибу чије стање су пратили у лабораторији.

Пошто је наночестице тешко детектовати због сталних промјена, истраживачи су ријетки елемент гадолинијум уградили у сићушну пластику како би лакше пратили њено кретање у ланцу исхране.

Резултати су показали нанопластику у шкргама, јетри и цријевима рибе, у устима и цријевима инсеката као и у листовима зелене салате.

Али не понаша се сва пластика исто док путује кроз ланац исхране: зелена салата је упила мање полистирена.

„Наши резултати показују да зелена салата апсорбује нанопластику из земље и преноси је у ланац исхране. Присуство ситних честица пластике у земљишту могло би бити повезано са потенцијалним здравственим ризиком за биљоједе и људе ако се утврди да се ови налази могу односити и на друге биљке, усјеве и на поља“, истакао је биолог Фазел Моних са Универзитета Источне Финске.

Микропластике, укључујући и нанопластику, има у сваком окружењу, од најдубљих океанских ровова до највиших планина и најудаљенијих дијелова Антарктика. Има је у храни, води и ваздуху.

Микропластика уносимо свакодневно, али нема потребе да паничимо: у малим количинама није опасна по здравље, али високи ниво концентрације треба да нас забрину.

Могу бити токсичне како код биљака, тако и код бескичмењака и кичмењака, преноси РТС.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана