“Мобинг на радном мјесту: Како заштитити ментално здравље?”
Мобинг, познат као злостављање или узнемиравање на радном мјесту, односи се на ситуацију у којој особа или група људи више пута и намјерно малтретира, узнемирава или циља појединца на радном мјесту.
Ово понашање може имати озбиљне посљедице по ментално здравље запослених. Према истраживањима, 39 одсто радника пријављује да су доживјели неки облик мобинга на радном мјесту, што значајно утиче на њихово ментално здравље и продуктивност. Мобинг може довести до озбиљних проблема као што су анксиозност, депресија и посттрауматски стресни поремећај (ПТСП).
Мобинг се може манифестовати у различитим облицима, као што су вербално злостављање, ширење гласина, искључење из друштвених активности или додјељивање неразумног оптерећења. Кључно је препознати ове знакове и реаговати на вријеме како би се заштитило ментално здравље запослених. Чињеница је да веома често, мобинг може довести до нарушавања здравља, и менталног и физичког. Мобинг може значајно утицати на ментално благостање особе, те доводи до стања као што су анксиозност, депресија, стрес, па чак и посттрауматски стресни поремећај (ПТСП). Међутим, битно је препознати да је ментално здравље сложено и вишеструко питање на које утичу различити фактори, те да неће сви који су искусити мобинг развити проблеме менталног здравља.
Мобинг може теже утицати на појединце са већ постојећим менталним здравственим проблемима због повећане рањивости. Међутим, узнемиравање на раду такође може узроковати проблеме менталног здравља код особа које раније нису имале никаква дијагностикована стања. Мобинг може довести до хроничног стреса и анксиозности због сталног узнемиравања, понижавања и страха које доживљава жртва. Продужена изложеност мобингу може допринијети развоју или погоршању симптома депресије. Често омаловажавање, критика и изолација могу нарушити самопоштовање појединца, што доводи до осјећаја безвриједности и сумње у себе. Тешки случајеви мобинга могу довести до ПТСП-а, карактеризираног флешбековима, ноћним морама и симптомима хиперпобуђености.
Мобинг такође може имати утицај на физичко здравље. Стрес и анксиозност узроковани мобингом могу пореметити обрасце спавања, што доводи до несанице или других поремећаја везаних за спавање. Стални стрес може допринијети честим главобољама и мигренама. Мобинг се може манифестовати у гастроинтестиналним проблемима као што су бол у стомаку, синдром иритабилног цријева (ИБС) или други пробавни поремећаји. Хронични стрес може повећати ризик од кардиоваскуларних проблема као што су хипертензија, болести срца и мождани удар.
“Не постоји пут до среће: срећа је пут.” - Lao Tzu, древни кинески филозоф и оснивач таоизма, познат по свом дјелу “ Tao Te Ching” које се бави мудрошћу, духовношћу и равнотежом у животу. Овај цитат Lao Tzuа подсјећа нас да срећа није коначан циљ, већ процес који се постиже свакодневним позитивним понашањем и односима. Мобинг је супротност овом путу, јер уништава срећу и ментално здравље људи који су му изложени.
Као психијатар с вишегодишњим искуством сматрам да је кључно пружити подршку жртвама мобинга кроз терапију и савјетовање. Едукација и отварање разговора о мобингу у радном окружењу су такођер важни. Послодавци требају имплементирати политике против насиља и обезбиједити обуку о понашању с поштовањем. Систем подршке за запослене који доживљавају мобинг може значајно побољшати њихово ментално здравље и радни учинак.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
