Користимо ли свој мозак у потпуности?

Мозак особе одређује како доживљава свијет око себе, тежак је око три килограма и садржи око 100 милијарди неурона - ц́елија које носе информације.

Према истраживању из 2013. године, око 65 одсто Американаца вјерује да користимо само 10 одсто свог мозга. Али ово је само мит, што је у интервјуу за часопис "Сајтист Американ" неуролог Бери Гордон и потврдио, објашњавајући да је већина мозга скоро увијек активна

Једна уобичајена техника снимања мозга, названа функционална магнетна резонанца (фМРИ), може мјерити активност у мозгу док особа обавља различите задатке.

Користец́и ову и сличне методе, истраживачи показују да је вец́ина нашег мозга у употреби вец́ину времена, чак и када особа изводи врло једноставну радњу.

Велики дио мозга је активан чак и када се особа одмара или спава. Проценат мозга који се користи у било ком тренутку варира од особе до особе. Такође зависи од тога шта особа ради или о чему размишља, пише Медицал Неwс.

Међу научницима постоји увјерење да неурони чине око 10 процената можданих ц́елија. Ово је можда допринијело миту о 10 одсто, јер се понавља у чланцима, ТВ програмима и филмовима, што помаже да се објасни зашто се у њега тако широко вјерује.

Како побољшати функције мозга

Као и на сваки други орган, на мозак утичу начин живота, исхрана и количина вјежбања. Да би побољшала здравље и функцију мозга, особа може да се храни уравнотежено.

Наиме, таква исхрана побољшава опште здравље и благостање, такође смањује ризик од развоја здравствених проблема који могу довести до деменције, укључујуц́и и кардиоваскуларне болести, гојазност средњих година и дијабетес типа 2.

За мозак се највише препоручује воц́е и поврц́е са тамном кожом.

Неки су богати витамином Е, као што су спанац́, броколи и боровнице, други су богати бета каротеном, укључујуц́и црвене паприке и слатки кромпир. Витамин Е и бета каротен промовишу здравље мозга.

Врсте рибе, као што су лосос, скуша и туна, богате су омега-3 масним киселинама, које могу подржати когнитивне функције, а ораси и бадеми су богати антиоксидансима, који промовишу здравље мозга.

Редовно вјежбање

Редовно вјежбање такође смањује ризик од здравствених проблема који могу довести до деменције. Кардиоваскуларне активности, као што је брзо ходање 30 минута дневно, могу бити довољне да смање ризик од опадања функције мозга.

Друге приступачне и јефтине опције укључују вожњу бициклом, џогинг и пливање.

Нека мозак буде активан

Што више особа користи свој мозак, то боље постају њене менталне функције. Из тог разлога, вјежбе за тренинг мозга су добар начин за одржавање општег здравља мозга.

Недавна студија спроведена више од 10 година показала је да људи који користе вјежбе за тренинг мозга смањују ризик од деменције за 29 процената.

Најефикаснији тренинг фокусиран је на повец́ање брзине мозга и способности да брзо обрађује сложене информације.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.