Како временски "ролеркостер" утиче на организам: Овај орган највише страда!

Научници су открили забрињавајућу корелацију између промјена у околини и неуролошког здравља, објавило је University College Лондон у часопису The Lancent Neurology након прегледа стотина студија у периоду од више од пола вијека, како пише Индепендент.

Наиме, анализирали су утицај екстремних временских прилика на 19 стања нервног система, укључујући мождани удар, Alchajmerovu болест, менингитис, епилепсију и мултиплу склерозу. Такође су посматрали озбиљне, али уобичајене психијатријске поремећаје као што су анксиозност, депресија и шизофренија.

Након обраде података открили су доказе о утицају климе на нека стања мозга.

- Климатске варијације за које се показало да утичу на болести мозга укључивале су екстремне температуре, и ниске и високе, те веће температурне варијације током дана, посебно када су те мере биле сезонски неуобичајене - наводи професор Sanjay Sisodiya, директор геномике на Универзитетском колеџу Лондонског друштва за епилепсију.

Др. Sisodiya је рекао да би ноћне температуре могле бити посебно важне јер топлије ноћи могу пореметити сан.

Како топлотни таласи постају све чешћи и дужи, милијарде људи широм свијета спавају на температурама вишим од нормалних.

Истраживачи су усред високих температура зрака примијетили пораст болничких пријема, инвалидитета или смртности од можданог удара.

Проучавање и разумевање како екстремне врућине утичу на наше здравље постало је хитно јер растуће температуре руше рекорде широм света.

У посљедњих неколико недеља Азију су захватили топлотни таласи које научници сада приписују климатској кризи.

Овај април био је најтоплији икад забиљежен. Студија је показала да је 2023. била најтоплија година икада, а прошло љето било је најтоплије у 2000 година.

Истраживања су показала да телесна температура мора мало пасти да бисмо заспали.

- Познато је да лош сан погоршава бројна мождана стања - рекао је др. Sisodiya.

Но, утицај сеже и ван подручја сна.

Истраживачи су открили да су људи с деменцијом изложени већем ризику од екстремних температура, и врућих и хладних, будући да когнитивно оштећење може ограничити њихову способност прилагођавања понашања и промjенама у околини.

- Смањена свест о ризику комбинована је са смањеном способношћу тражења помоћи или ублажавања потенцијалне штете, као што је више конзумирања пића по врућем времену или прилагођавање одеће - рекао је др. Sisodiya.

Осјетљивост појачавају слабост, мултиморбидитет и психотропни лекови.

Научници су упозорили да веће температурне разлике и топлотни таласи могу довести до повећања броја пријема у болницу.

Такође су рекли да додатни терет климатских промјена може посебно отежати ствари људима с постојећом тескобом и сличним стањима. То може отежати суочавање с учинцима климатске кризе и променама које морамо направити да бисмо остали здрави.

Како је све више људи изложено екстремној клими, рекли су истраживачи, многе од постојећих студија можда нису довољне да би се у потпуности разумио утицај на здравље мозга. Позвали су на више студија узимајући у обзир садашњу и будућу климу, преноси Најжена.

- Овај рад се одвија у време забрињавајућег погоршања климатских услова и мораће да остане агилан и динамичан ако жели да генерише информације које су корисне појединцима и организацијама - рекао је др. Сисодиа.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.