Како се у античком свијету лијечила депресија

Проблеми менталног здравља, као што је депресија, били су познати људима у древном свијету. Хомер, пјесник познат по Илијади и Одисеји који је живио око осмог вијека прије нове ере, преминуо је, према неким изворима, након што је био исцрпљен од депресије.

Већ крајем петог вијека прије нове ере, древни грчки љекари су препознали да наше здравље дјелимично зависи од стања наших мисли.

У Епидемијама, медицинском тексту написаном око 400. године прије нове ере, неименовани љекар је написао да су наше навике, размишљања (као и наш начин живота, па чак и одјећа и услови за становање, физичка активност и секс) главне одреднице нашег здравља.

Такође у Епидемијама, неименовани љекар је описао једног од својих пацијената, Пармениска, чије је ментално стање постало толико лоше да на крају није могао да говори. Остао је у кревету 14 дана прије него што је излијечен. У дјелу. Није описано на који начин.

Касније је чувени доктор Гален из Пергама (129 - 216. н.е.) примијетио да људи често обољевају због лошег менталног стања: „Може се десити да је под одређеним околностима начин размишљања један од узрока здравља или болести, јер људи који се због свега љуте и из најмањег разлога постану збуњени, узнемирени и уплашени, често се из тог разлога разболе и тешко пролазе кроз превазилажење таквих болести“.

Гален је такође описао неке од својих пацијената који су патили од поремећаја менталног здравља, укључујући неке који су се озбиљно разбољели и умрли. Један човјек је изгубио новац: „Добио је грозницу која га је дуго држала. У сну је себе грдио због губитка, кајао се и био узнемирен док се није пробудио. Док је био будан наставио је да се губи од туге. Затим је добио је мождану грозницу. Коначно је пао у делиријум који је био очигледна посљедица дешавања о којима је говорио, и остао је у том стању све док није умро“.

Свирање, море и лагано вино

У древном свијету људи су имали много различитих начина да спријече или лијече менталне болести. Филозоф Аристип, који је живио у петом вијеку прије нове ере, савјетовао је људе да се усредсреде на садашњост како би избјегли менталне поремећаје: „Концентришите своје мисли на данашњи дан, конкретно на онај дио дана у коме се интензивно ради и размишља. Припада нам само садашњост, а не прошлост нити оно што се очекује. Прво је престало да постоји, а неизвјесно је да ли ће нас ово друго дочекати“.

Филозоф Клиније, који је живио у четвртом вијеку прије нове ере, рекао је да би, кад год би схватио да се љути, ишао да свира музику на својој лири да се смири.

Љекари су имали своје приступе рјешавању проблема менталног здравља. Многи пацијенти препоручују промјену животног стила како би побољшали своје ментално стање.

Савјетовали људе да усвоје нови режим вјежбања, другачију исхрану, путују морем, слушају предавања филозофа, играју се, и раде менталне вјежбе еквивалентне савременој укрштеници или судокуу.

На примјер, љекар Селије Аурелијан (пети вијек нове ере) сматрао је да пацијенти који пате од лудила могу имати користи од разноврсне исхране укључујући воће и благо вино.

Љекари су такође савјетовали људима да узимају лијекове на бази биљака. На примјер, биљка кукурек је давана особама које пате од параноје. Међутим, древни љекари су препознали да је кукурек могао бити опасан јер понекад изазива токсичне грчеве, убијајући пацијенте.

Претече психотерапија

Други љекари, попут Галена, имали су мало другачији став. Вјеровао је да су ментални проблеми узроковани неком идејом која је завладала умом. Вјеровао је да се ментални проблеми могу излечити ако се ова идеја уклони из ума и написао: „Особа чија је болест изазвана размишљањем, лијечи се само бригом о лажној идеји која је завладала његовим умом, а не храном, пићем, одјећом, купањем, ходањем и другим сличним мерама“.

Гален је сматрао да је најбоље да одврати мисли својих пацијената од ових лажних идеја стављајући нове идеје и емоције у њихове умове: „Страх од губитка новца, политичке интриге, тровања или других сличних ствари стављам на друга места, како бих им скренуо мисли са тих ствари, и свака особа захтева индивидуални приступ“.

Уопштено говорећи, вјеровао је да је за одржавање здравља нашег менталног стања потребан напор. Ако смо били узнемирени, љути или малодушни, онда смо морали нешто да урадимо по том питању, пише РТС.

То се може постићи, мислили су „антички терапеути“, обављањем неке активности која се директно супротставља емоцијама које доживљавамо.

На примјер, Селијус Аурелијанус је рекао да људи који пате од депресије треба да се баве активностима које ће им изазвати смијех и срећу, као што је одлазак на комедију у позориште.

Међутим, нису вјеровали да је само једна активност, сама по себи, довољна да се очува ментално здравље. Важна ствар је била да се у потпуности промијени начин живота и размишљања.

Када је ријеч о проблемима менталног здравља, очигледно имамо много тога заједничког са нашим древним прецима. Много од онога што су рекли данас изгледа једнако релевантно као и прије 2.000 година, чак и ако данас користимо различите методе и лијекове.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.