Како савладати стрес на радном мјесту

Очекивања су висока – да будемо продуктивни, доступни и ефикасни, без обзира на вријеме и мјесто.

Ово поставља велики притисак на појединца, а стрес који произлази из овог непрестаног балансирања између посла и приватног живота често може довести до изгарања, исцрпљености и, на крају, нарушеног менталног здравља.

Када говоримо о стресу на радном мјесту, важно је препознати да стрес није увијек негативан. Краткотрајни стрес може нас мотивисати и помоћи да постигнемо циљеве, али хронични стрес, који траје дуго и не попушта, може имати озбиљне посљедице на наше здравље, укључујући проблеме са спавањем, пробавом, и повећани ризик од депресије и анксиозности.

Један од мојих пацијената, назваћемо га Марко, био је успјешан у свом послу, али осјећао је сталан притисак да буде доступан у свако доба дана. Осјећај кривице због пропуштања имејлова ван радног времена, комбинован са породичним обавезама, довео га је до тачке изгарања. Када смо започели рад на управљању стресом, Марко је схватио да је кључно поставити јасне границе између посла и приватног живота.

Како препознати када је стрес прешао границу?

Први знаци хроничног стреса често се манифестују кроз физичке симптоме, попут сталног умора, главобоља, напетости мишића или проблема са сном. Такође, емоционални симптоми попут раздражљивости, осјећаја преплављености или губитка интересовања за активности које су нас раније радовале, могу указивати на то да је вријеме за промјену.

Практични савјети за балансирање обавеза:

• Поставите јасне границе између посла и приватног живота. Одржавање равнотеже између пословних и личних обавеза кључно је за смањење стреса. Након радног времена, искључите пословне обавјештења и омогућите себи вријеме за опуштање и вријеме са породицом.

• Приоритизација задатака. Важно је препознати шта су заиста приоритети. Како је чувени Амерички писац Марк Твејн једном рекао: „Тајна напредовања је започети.” Разбијте веће задатке на мање кораке и усмјерите енергију на најважније активности, умјесто да се осјећате преплављено бројем обавеза.

• Научите рећи “НЕ.” Многи од нас имају проблем с одбијањем додатних задатака, што води преоптерећености. Поставите реална очекивања и научите да будете селективни када прихватате нове обавезе.

• Флексибилно радно вријеме. Послодавци имају велику одговорност у креирању подржавајућег радног окружења. Флексибилно радно вријеме или рад од куће могу значајно смањити притисак на запослене, омогућавајући им да балансирају рад и приватни живот.

Подршка на радном мјесту

Једна од најважнијих улога радног окружења у очувању менталног здравља јесте стварање атмосфере у којој је у реду говорити о стресу и тражити помоћ.

Организације које приоритет дају менталном здрављу својих запослених често биљеже ниже стопе изостанака, већи ниво продуктивности и, што је најважније, задовољније раднике.

Према Свјетској здравственој организацији, депресија и анксиозност узрокују губитак од милијарду радних дана годишње, што кошта глобалну економију трилион долара због изгубљене продуктивности.

Јасно је да улагање у ментално благостање није само питање друштвене одговорности, већ и економски императив.

Вријеме је да ментално здравље постане приоритет

Октобар је мјесец посвећен заштити менталног здравља, а тема Свјетског дана менталног здравља ове године је „Вријеме је да се приоритизује ментално здравље на радном мјесту.”

Послодавци, али и запослени, морају схватити да брига о менталном здрављу није луксуз, већ основна потреба за дугорочни успјех и срећу. Балансирање између професионалних и личних обавеза није лако, али уз праву подршку, свако може пронаћи свој пут ка већем задовољству и бољем менталном здрављу.

Како ви балансирате између посла и приватног живота? Подијелите своја искуства у коментарима, јер сваки корак ка бољем менталном здрављу вриједан је труда.

Аутор је специјалиста психијатрије

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.