Како промјена времена утиче на прехладу: Искористите ових 7 савјета за природно јачање имунитета

Једно од објашњења је чињеница да, због хладног времена и све краћих дана, све мање боравимо на чистом ваздуху. Затварамо се у топли дом и мање га провјетравамо, а ваздух који удишемо је сув.

С друге стране, ниже температуре и већа влажност ваздуха чине повољне услове за размножавање вируса и бактерија. Али, осим тога, сезонске као и свака нагла промјена времена, имају значајан утицај и на наш имунолошки систем.

Ево шта се још догађа у нашем организму у периодима нижих температура.

Нижа количина витамина Д у организму

Већина нас је упозната с чињеницом да витамин Д утиче на метаболизам и здравље наших костију, али вам можда није толико познато да је он потребан и за уредну функцију нашег имуно система.

Наиме, ћелије нашег имуно система (Т-лимфоцити, Б-лимфоцити и антиген презентирајуће ћелије) имају рецепторе за витамин Д, а студије су доказале како снижене количине Д витамина у организму доводе до повећања учесталости инфекција, посебно респираторних. Витамин Д уносимо храном, али, након излагања УВ Б свјетлу, производи га и наша кожа (на то утиче поднебље, годишње доба, употреба креме за сунчање и пигментација коже).

У зимских мјесецима се више задржавамо у затвореним просторима, па смо мање времена изложени ионако ограниченој количини сунчеве свјетлости. Уз то је, због ниских температура, већина наше коже стално покривена и тиме представља додатну препреку за нашу властиту производњу витамина Д.

Нека истраживања показују да смањење производње креће већ у августу, пада на најниже вриједности у новембру и тако остаје све до марта. Резултати новије студије с лондонског Универзитета “Qуеен Марy” показали су да додаци витамина Д могу да помогну у спречавању акутних инфекција дисајних путева, као што су нпр. прехладе.

Повећано лучење мелатонина

Мелатонин осим што подстиче спавање, има и важну улогу у одржавању доброг имунитета. То је хормон који се постепено ствара у жлијезди у нашем мозгу. На његово излучивање утиче дневни циклус измјене свјетла и мрака, чија се мјера мијења и сезонски, током године. Кратки период трајања дневне свјетлости, као и ниске температуре ваздуха, подстицај су за производњу мелатонина.

Из тих се разлога, укључујући наше ограничено кретање ван затворених простора, у зимском периоду излучује знатно већа количина мелатонина него љети. Више количине мелатонина зими представљају природни начин одбране организма током најризичнијег периода за наше здравље и својим дјеловањем.

Мелатонин, као снажан регулатор нашег имуно система, смањује упалу, а стимулише специфичне имунолошке одговоре. Другим ријечима, свака непроспавана ноћ или сат сна мање од препоручених седам сати, могло би да буде посљедица за наш имунитет.

Ниже температуре подстичу размножавање рхиновируса

Температуре близу нуле нису идеално окружење за клице, међутим температура у нашем носу током јесењих и зимских мјесеци јесу.

Наиме, у тим периодима године, под утицајем ниске спољашње температуре ваздуха, температура у почетном дијелу нашег дисајног система падне значајно испод наше тјелесне температуре. Студије показују како је повољна температура за размножавање рхиновируса, узрочник скоро сваке друге прехладе, она испод 37 Целзијуса, а просјечна температура у нашим ноздрвама зими износи 33 Целзијуса. Тим финских стручњака потврдио је како су само 3 дана нижих температура и мање влаге у ваздуху била довољна за значајан пораст броја инфекција дисајних путева.

Кључну разлику између стабилног и угроженог имуно система чине наше животне навике. Идемо ли на вријеме да спавамо, хранимо ли се разнолико и јесмо ли физички активни само су нека од важних питања помоћу којих можемо да процијенимо да ли бринемо за здравље и снагу нашег одбрамбеног система.

Нажалост, често се прекасно сјетимо да посветимо више времена и пажње нашем имунитету. Најчешће се тога сјетимо већ на корак до кревета или кад оболимо. Иако су и тада здраве животне навике важне за бржи опоравак, још је важније правовремено лијечење симптома. Јесење и зимске болести дисајних путева попут прехладе и грипе, уз пун нос, кашљање и бол у грлу, знају да буду попраћене главобољом и пролазним боловима у мишићима и зглобовима, пише Жена Блиц.

7 савјета за природно јачање имунитета

Ипак, увијек је боље спријечити него лијечити. Како бисте смањили шансу за заразу и ојачали свој имунитет на вријеме по повратку у школске клупе и канцеларије, размислите шта бисте од ових предлога могли да усвојите.

Престаните да пушите

Пушење дувана један је од водећих здравствених ризика широм свијета. Никотин, на примјер, није само неуротоксин, већ је и имуносупресиван. Другим ријечима, никотин смањује учинковитост и реактивност имунолошког система.

Повећајте унос воћа и поврћа

Недостатак одређених микронутријената попут гвожђа, бакра и фолне киселине, као и витамина А, Б6, Ц и Е може да узрокује мању производњу бијелих крвних зрнца који су кључни за ефикасне и правовремене имунолошке реакције.

Физички се активирајте

Током и након физичких активности тело испушта противупалне молекуле и повећава циркулацију лимфоцита што смањује учесталост обољевања од вирусних болести, као и тежину симптома.

Одржавајте здраву тежину

Прекомјерна количина масног ткива може да наштети имунитету. Масне ћелије су одговорне за лучење упалних протеина који, када их је превише у оптицају, с временом могу смањити осјетљивост имунитета на “уљезе”.

Спавајте довољно

Квалитетан сан од најмање седам сати кључан је за одржавање довољне количине мелатонина у тијелу, чиме помажете нормалном раду имуно система.

Пазите на хигијену руку

Редовна хигијена руку може да смањи обољевање од инфекција пробавног система за 31 одсто, а од инфекција дисајног система за 21 одсто.

Држите се што даље од стреса

Психолошки стрес има јасан негативан учинак на имунолошке реакције од упала и зацељивања до развоја рака и аутоимуних болести као и реакција на вакцине.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.