Како промјена температуре утиче на здраве особе и хроничне болеснике

"Код неког ко има повишен крвни притисак, велико захлађење може да изазове додатни скок крвног притиска. Ако је притом неко конзумирао храну са више соли и није водио рачуна, то може да изазове додатни скок, и уколико постоји проблем са циркулацијом може да доведе до компликација крвних судова срца, мозга и других органа", објаснио је он за Тањуг.

Стојић каже да хронични болесници и људи који познају свој организам и знају како реагују на временске промjене треба да воде рачуна коју храну ће уносити тих дана, да узимају више течности, да конзумирају лакшу храну, воће, поврће и да избjегавају веће физичке напоре.

"Може да помогне и туширање неизменично топлом и хладном водом где радимо гимнастику крвних судова", додао је кардиолог.

Стојић сматра да свака физичка активност током зиме, посебно када је температура у минусу, мора да има и адекватну припрему.

"Све захтева припрему. Обичан човек који жели да започне са тренинзима мора правилно да се припреми. Никако не би требало одмах излазити и трчати на -15 степени. Увек препоручујем вежбање на отвореном простору, али уколико услови нису погодни, теретана је такође опција", рекао је он.

На празник Богојављење, које се обељежава сутра, традиционално ће се одржати пливање за часни крст, а Стојић наглашава да учесници овог ритуала пролазе кроз адекватне припреме како би безбједно учествовали у њему.      

"Особе које учествују у пливању за часни крст интензивно се припремају, како психички, тако и постепено прилагођавајући своје тело ниским температурама. Нису само седели данима у топлом простору и ођедном скочили у ледену воду. Кључно је спровести менталну припрему уз истовремено физичко тренирање, омогућавајући организму потпуну прилагодљивост на ову врсту екстремног изазова", навео је он за К1.

Стојић је препоручио и да уколико неко планира било какву екстремну активност, обавезно уради  кардиолошки преглед.

Он је указао да је Вин Хофов метод одличан за јачање имунитета и појаснио да се састоји од три основна принципа - свијесног дисања, излагања хладноћи и терапији хладном водом, док се трећи састоји у посвећености оба ова принципа.

"Свесно дисање има позитиван утицај на јачање имунитета, повећава ниво енергије и доводи у ред нивое хормона, што је од суштинског значаја за очување имунолошког система. Хлађење водом требало би да се спроводи постепено, почевши од ногу и постепено се пењући ка стомаку и грудима. Двадесет секунди хлађења је довољно, након чега се прелази на топлу воду. Током овог процеса, можете постепено продужавати време проведено у хладној води, при чему се приближавате Вин Хоф методи", навео је он.

Стојић је појаснио да након  припреме организма, излагање хладноћи, а потом и изласком из хладног, доводи до констрикција крвних судова и повећава лучење жлијезда које доприносе имунолошком систему а тако се и успорава метаболизам.

"Након тога, организам почиње да шири крвне судове по кожи и унутрашњим органима, чиме се повећава метаболизам. Овај процес елиминише штетне, накупљене продукте метаболизма и доноси значајне бенефите за целокупни имунолошки систем", објаснио је Стојић.

Додао је да захваљујући вјежбању ових техника људи постају снажнији, стичу вољу, менталну снагу, подижу ниво енергије и значајно побољшавају опште стање здравља.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.