Како остати срећан и здрав у доба дигитализације: Телефон замијените вјежбањем

Милиони су се окренули разним платформама да побјегну од осјећаја изолације, анксиозности и безнађа.

Међутим, прекомерно вријеме испред екрана довело је до понашања зависности, јаче емоционалне везаности за друштвене мреже и дубље менталне патње код многих људи.

Истраживачи са Рур Универзитета у Бохуму (Њемачка) истраживали су ефекте смањења употребе друштвених мрежа и повећања физичке активности, или обоје, на емоционално благостање, пише Medical News Today.

Јулиа Браилосвскаиа, доцент на Универзитетском центру за истраживање и лијечење менталног здравља, водила је двонедељни експеримент.

Браилосвскаиа и њен тим су приметили да су интервенције које су предложили можда помогле да се повећа осјећај задовољства. Током шестомјесечног праћења, испитаници су наставили да пријављују да проводе мање времена на друштвеним мрежама, одржавају физичку активност, осјећају се срећније и пуше мање цигарете.

Како вјежбање користи мозгу?

Као психијатар, др Заблоу је нагласио да је суштински део сваког препорученог програма лечења – вежбање.

– Психотерапија и лекови неће добро функционисати ако особа не вежба – надовезао се. Др Заблоу је додао да вежбање повећава производњу неуротрансмитера, природних антидепресива и молекула против анксиозности мозга.

Сходно томе, више вежбања може да изгради ментално здравље, док мање активности због прекомерне употребе друштвених мрежа може умањити здраву хемију мозга.

Шта је закључак?

Др Браилосвскаиа и њене колеге су закључиле да би “свјесно и контролисано смањење времена проведеног онлајн, као и повећање времена потрошеног на физичку активност, могло узрочно смањити негативне посљедице на ментално здравље”.

Др Мерил је био импресиониран упечатљивим налазима студије са комбинацијом смањења друштвених мрежа са повећањем физичке активности. Он се сложио са идејом да је за ограничења друштвених мрежа потребна допунска активност која доноси радост или осјећај постигнућа.

Према ауторима студије, “експериментални лонгитудинални дизајн” њиховог садашњег истраживања омогућио им је да успоставе узрочност.

Др Мерил сматра да би, иако би било интересантно поновити ову истрагу у Сједињеним Државама са разноликијом групом, резултати вјероватно били слични. Студија није узела у обзир који облик друштвених мрежа су испитаници користили нити прецизирала коју врсту физичке активности су учесници ангажовали. Истраживачи се надају да ће се будући рад више фокусирати на ове факторе, пише Телеграф.

Остати здрав у доба дигитализације – истраживање др Браилосвске сугерише да би скромне промене могле помоћи у заштити и побољшању менталног здравља на згодан и приступачан начин. Професорка и њен тим препознају како друштвене мреже могу узроковати изолацију и помоћи у ширењу информација.

– С времена на вријеме, важно је свесно ограничити нечију онлајн доступност и вратити се људским коријенима – физички активном начину живота да бисмо остали срећни и здрави у доба дигитализације – написали су истраживачи.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.