Како ојачати имунитет да бисте избјегли прехладе и коронавирус

Чини се да хитно требамо ојачати имунолошки систем, али што још можемо учинити осим јести више мандарина и надати се најбољем?

Да бисмо знали како се бринути о свом имунолошком систему, каже Шина Крикшенк, професорица имунологије на Универзитету у Манчестеру, прво морамо знати чиме од оружја располажемо - а испоставља се да је то заиста импресивна колекција.

"Кад дођемо у контакт с клицама које никада раније нисмо срели, постоје различите баријере које их покушавају спријечити да уђу у наше тијело", каже она. Осим коже, имамо и слуз - "слине су заиста важна баријера" - и микробиом, заједничку именицу за микробе који живе у нашем тијелу, изнутра и извана. Неки од њих су корисни и производе антибактеријске спојеве и надмеćу се с патогенима за храну и простор.

Осим слузи и микроба, наша тијела су обложена епителним станицама које је, каже Крикшенк, заиста тешко проćи. Оне производе антимикробне материје укључујуćи и, за коронавирус најважније, антивирусне спојеве.

Ако патогене станице сруше ове одбрамбене снаге, онда се морају суочити с нашим бијелим крвним зрнцима или имуним станицама. Једна врста, која се назива макрофаги, насељава читаво наше тијело и "има сво потребно оружје спремно за употребу, али није страшно прецизна", објашњава Крикшенк. Ове станице извјештавају паметнија, прилагодљива бијела крвна зрнца позната као лимфоцити.

"Они су ти који памте микробе, па ако се поново сретну с истом клицом, вјероватно ће се изборити с њом, а да ми то ни не знамо. То је оно што зовемо имунитет и основа је цјепива. Тијело тако покушава заобићи све ствари на самом почетку и створити меморију, како не бисмо били болесни."

Али наш имунитет може имати слијепе тачке. "То значи да наш имунолошки систем не препознаје одређене нападаче или су они створили нове стратегије да га избјегну", каже Крикшенк и додаје да ће здрав начин живота осигурати да наша одбрана буде добра.

Заштита микробиома

С обзиром на то да наша тијела садрже више станица које припадају микробима, него људских станица, причу о имунитету почињемо с микробиомом.

"Живимо у симбиотској вези с бактеријама у нашим цријевима", каже професор Арне Акбар, предсједник Британског удружења за имунологију и професор на Универзитетском колеџу у Лондону.

"Имати оне праве, с којима смо еволуирали, најбоље је за наше здравље. Све што радимо, а што их мијења, може бити штетно."

Наши микроби не само да стварају заштиту, веć и програмирају наш имунолошки систем. Животиње које се узгајају без микробиома имају слабије развијене имунолошке системе. Старији људи и они с болестима које карактеризирају упале, попут алергија, астме, реуматоидног артритиса и дијабетеса, имају мање разнолике микробиоме цријева.

Да бисмо нахранили цријевну флору, Цруицксханк препоручује јести разноврсније, с пуно намирница богатих влакнима. Вегетаријанство није предувјет за здравље микробиома, али што више биљне хране конзумирамо, то је боље.

"Микробиом заиста воли влакна, махунарке и ферментирану храну", додаје она.

Кефир, јогурт и киселе намирнице попут киселих краставаца, киселог купуса и кимцхија спадају у ферментирани деликатеси које су сада у моди захваљујуćи нашем све веćем знању о микробиому.

"Али мишљења о узимању пробиотичких додатака су помијешана. Није сигурно да ćе они преживјети путовање кроз ваш пробавни тракт или да ćе се довољно дуго задржати у њему. Ефикасније је промијенити начин прехране", каже Крикшенк.

Микробиом коже је такође важан, али о њему знамо мање. Високе дозе ултраљубичастог свјетла (обично од сунца) могу негативно утјецати на њега, слабеćи му све заштитне функције (као и покреćуćи имунолошку супресију у самој кожи). Прање јаким сапунима и употреба антибактеријских производа не дјелују пријатељски на микробиом наше коже.

"Комбинације парфема и хидратантних средстава такође могу утјецати", каже Крикшенк.

Одржавање форме

Да бисмо били имунолошки спремни, морамо бити и тјелесно спремни.

"Бијела крвна зрнца могу бити прилично успавана", каже Акбар. "Вјежбање их мобилизира повеćавајуćи проток крви тако да она могу обављати своје надзорне послове и тражити и уништавати непријатеље у свим дијеловима тијела."

Национална здравствена служба каже да одрасли требају бити тјелесно активни на неки начин сваког дана и да најмање 150 минута седмично имају умјерене аеробне активности (планинарење, вртларење, бициклизам) или 75 минута енергичне активности (трчање, брзо пливање, аеробик).

Савјет старијим људима, који су подложнији инфекцијама, је да учине све што могу.

"Све је боље него ништа", каже Акбар.

Вјежбање током живота могло би значајно успорити опадање имунолошког система. Истраживање Универзитета у Бирмингему и Кинг'с колеџу у Лондону из 2018. године открило је да 125 бициклиста аматера који су непушачи, у доби од 55 до 79 година још увијек имају имунолошки систем младих.

"Друга страна медаље су елитни спортисти који постају веома подложни инфекцијама, јер вјежбају до тачке у којој то негативно утјече на њихов имунитет", каже Акбар.

"Овај проблем вјероватно неćе утјецати на веćину нас, осим ако послије година лежања на каучу одједном покушате трчати маратон", каже Крикшенк. "То би могло изазвати хормоне стреса и бити прилично лоше за ваш имунитет."

Без стреса, без алкохола, више сна и витамина

Једна од многих добрих нуспојава вјежбања је та што смањује стрес, који је сљедеćи на листи приоритета за јачање имунитета. Хормони стреса, попут кортизола, могу угрозити имунолошку функцију, а чест примјер за то је поновно разболијевање од малих богиња, каже Акбар. Ако сте га имали, вирус никада не нестане у потпуности. "Током раздобља стреса, може се поново активирати и добивате осип."

Заборавите опијање током кризе коронавируса, јер претјерани унос алкохола исцрпљује имунолошке станице.

"Неке студије сугерирају да макрофази прве одбране нису тако ефикасни код људи који пију пуно алкохола", каже Крикшенк. "Сумња се да велика конзумација алкохола може довести и до смањења лимфоцита. Дакле, ако вирус уђе у вас, неćете бити тако добри у борби против њега."

Крикшенк каже да је витамин Д постао вруćа тема у имунологији. "Наши макрофаги користе витамин Д, а тијеком зиме га имамо знатно мање."

Међутим, узимање додатног Ц витамина вјероватно је губљење времена за људе који се добро хране, иако је витамин Ц пресудан за имунолошку функцију (и друге ствари, попут коштане структуре).

"Сви витамини су важни, али витамин Ц се разлаже у води, а тијело га не складишти", објашњава Крикшенк. Најбољи начин за одржавање потребне разине Ц витамина је јести воćе и поврćе у свим оброцима током дана.

Вјежбање и добра прехрана помоћи ће вам да боље спавате, што је бонус, јер је уморно тијело подложније болестима. Једно истраживање прошле године открило је да недостатак сна слаби један тип лимфоцита звани Т станице и показало важност нашег природног биоритма у цјелини.

Џенет Лорд, професорица са Универзитета у Бирмингему, недавно је показала да је цијепљење људи ујутро ефикасније него када се то ради поподне.
"Сан донекле диктира наш природни биоритам. Ако имате добар образац сна, тијело има природан ритам и све је у реду. Ако они нису у равнотежи, имаćете проблема", каже Акбар.

Године нам не иду у прилог, а хигијена да

Озбиљност инфекције у великој мјери овиси о дози којом сте погођени, што опет може овисити о томе колико је био заразан онај од којег сте ви инфицирали. "Непрестано смо изложени клицама, а разболи се само неколико њих", каже Крикшенк.

Ако сте довољно млади и здрави, каже Акбар, вјеројатно нећете озбиљно обољети  од коронавируса или грипе. Вјероватније је да ћете, ако се заразите, "неко вријеме бити болесни и опоравиćете се".

Из перспективе јавног здравља, када се гадни вируси попут короне шире, Акбаров приоритет није јачање имунолошког система здравих људи, веć заштита оних рањивијих.

"Старији људи не реагирају тако добро на цјепиво против грипе, иако је боље да га добију. Опадање имунитета које прати старење опћи је проблем."

Када остаримо, каже, баријере у нашим цријевима не функционирају тако добро, јавља се нешто што се назива синдром пропусног цријева, гдје вируси и бактерије улазе у наша тијела што изазива благе инфекције. Ово изазива упале, као и природну акумулацију старих "зомби" станица, а упала утјече на имунолошки одговор.

Акбар ради на развоју лијекова за смањивање упале код старијих људи, али то је још увијек далеко.

Медицински, старима се сматрају људи са 65 година, а ипак, то је произвољно, каже Акбар. "Неки људи могу имати проблема много раније. А има и старијих људи који су потпуно здрави."

"Што се тиче коронавируса", каже Крикшенк, "углавном се преноси капљично, тако да је најважнија ствар хигијена. Зато перите руке, кишите и кашљите у марамице."

(Klix.ba)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.