Како кратки јануарски дани утичу на наше понашање

На сјеверној хемисфери је можда прошао најкраћи дан, али зима је далеко од краја, а послије блиставости празничних прослава, јануар за многе може да буде најмрачнији мјесец, при чему нису погођене само наше емоције.  

У раду објављеном у часопису „Perspectives on Psichological Science“, истражују се начини на које годишња доба могу да утичу на наш мозак - од сексуалних апетита до интелигенције и друштвене активности, пише БиБиСи. 

Научници су у раду дошли до неколико открића које су сврстали у неколико категорија. 

Прво је расположење за које кажу да је постојање зимске депресије, познате као „сезонски афективни поремећај“ (САП), сада општеприхваћено. 

Симптоми укључују упорну тугу или анксиозност који трају најмање две недеље, уз осећај безнађа и безвриједности, смањену енергије, преједање и превише спавања. 

Многи људи могу доживјети такво расположење без испуњавања свих критеријума за клиничку дијагнозу САП. Ова општа меланхолија је неформално позната као „зимски блуз“, а истраживања сугеришу да је широко распрострањена.  

Почетком 2010-их, истраживачи са Универзитета Корнел у Итаки, анализирали су садржај 509 милиона твитова из 84 земље. Открили су корелацију између промјене дневног свјетла и емоционалног садржаја постова: како су се дани скраћивали, корисници су имали тенденцију да користе мање позитивних ријечи. 

Постоји много потенцијалних објашњења за „зимски блуз“ и САП. Једна популарна теорија је да смањени нивои свјетлости ометају биолошки сат тијела - познат као „циркадијални ритам“ - што заузврат може да наруши здраву регулацију неуротрансмитера укључених у емоционалну обраду.  

У другу категорију спадају памћење и концентрација у оквиру које су научници разјаснили да је код многих примјећено да ментална оштрина опада са дневним свјетлом. 

Сане Молдејк са Еразмус универзитетског медицинског центра у Ротердаму и њене колеге недавно су анализирали податке из велике студије са више од 10.000 учесника и открили да су они који су процјењивани зими показали нешто лошије перформансе у погледу мјерења учења, памћења и концентрације, у поређењу са онима који су процјењивани љети. 

Још увек се не знају узроци те сезонске варијације. Лош когнитивни учинак може бити послједица генерално депресивних осјећања људи - теже нам је да размишљамо правилно када се осјећамо тужно. Друга могућност је да одражава зимски дефицит витамина Д, за који се сматра да помаже здрављу мозга. Испитивање овог основног механизма могло би помоћи научницима да схвате и зашто постоји пораст дијагноза деменције у истом периоду.  

Као трећа категорија означени су социјалност и сексуалност. 

Како се навди у студији, наши описи „топлог“ и „хладног“ понашања су само метафорички, али докази који се појављују сугеришу да ове речи могу да одражавају древне везе између температуре околине и друштвене повезаности. 

Према теорији „друштвене терморегулације“, еволуирали смо да гледамо на друге као на извор физичке топлине и удобности. Ако је та теорија тачна, онда би ниже температуре требало да нас подстакну да тражимо већу друштвену повезаност. 

Докази долазе из наших навика гледања филмова, наводи се и додају да подаци из изнајмљивања филмова на мрежи откривају да је већа вјероватноћа да ће људи бирати љубавне филмове када температура падне. Филм који греје срце очигледно испуњава нашу развијену жељу за емоционалном топлином и приврженошћу подстакнутом хладноћом напољу. 

Наша сексуална активност прати нешто сложенији циклус. Према једној студији са Универзитета Виланова у Пенсилванији и Универзитета Рутгерс у Њу Џерсију, корисници Гугла чешће гледају порнографију средином зиме и почетком лјета. 

Тада је, такође, вјероватније да ће сурфовати по веб страницама за упознавање. 

Многи фактори су вјероватно укључени, али чини се разумним да би зимски врхунац могао, дјелимично, одражавати нашу жељу за већим људским контактом. Шта год да је објашњење, ова варијација има здравствене послједице у стварном свијету, са студијама које откривају пораст и пад сексуално преносивих инфекција у истим периодима. 

Са даљим истраживањем, научници би могли да идентификују много више циклуса у људском понашању који су резултат сложене интеракције биологије и културе. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.