Кад тијело говори језиком анксиозности: Разоткривање психосоматских сигнала

Мр сци др мед Александар Пејић
Кад тијело говори језиком анксиозности: Разоткривање психосоматских сигнала

Сенекин цитат, "Ми патимо више у имагинацији него у стварности," дубоко одјекује с онима који доживљавају анксиозност. Ова мисао наглашава како наш ум може стварати сценарије и исходе који често надмашују стварне догађаје по својој интензитету и негативном утицају.

Када особа пати од анксиозности, њезин ум може континуирано генерисати забрињавајуће мисли и предвиђања, што доводи до физичких симптома као што су убрзан рад срца, знојење или мучнина. Ови симптоми су одговор тијела на перципирану, а често преувеличану пријетњу. Управо ова склоност ума да ствара и преувеличава страхове може резултирати интензивнијим патњама него што би то било суочавање с стварним проблемом. Луције Анеј Сенека, познат као Сенека Млађи, био је римски филозоф, државник и драматичар који је живио у првом вијеку нове ере. Био је један од главних представника стоичке филозофије, која учи о самоконтроли и разуму као средствима за постизање особног мира и мудрости, у складу с природним законима. Његова дјела и даље служе као темељ за разумијевање људског понашања, емоција и етике.

Као психијатар са дугогодишњим искуством, свједочио сам многим ситуацијама гдје су физички симптоми пацијената били погрешно интерпретирани као искључиво соматске природе, док су заправо били манифестације дубоко укоријењене анксиозности. Разумијевање ових манифестација може значајно помоћи породичним љекарима, као и специјалистима других грана медицине, да пруже цјеловиту његу својим пацијентима.

1. Гастроинтестинални симптоми:

Анксиозност може узроковати низ гастроинтестиналних симптома који значајно утичу на квалитету живота пацијента. То укључује:

•          Иритабилни цријевни синдром (ИБС): Чести су грчеви, болови у стомаку, надутост, затвор или прољев. Анксиозност може појачати ове симптоме или чак бити њихов примарни узрочник.

•          Непрестана мучнина: Осјећај мучнине, понекад праћен и повраћањем, који није повезан с гастроинтестиналним болестима може бити директна посљедица анксиозности.

•          Гастроезофагеални рефлукс (ГЕРБ): Анксиозност може појачати симптоме ГЕРБ-а, доводећи до честих осјећаја жарења у грудима или грлу.

2. Кардиоваскуларни симптоми:

Симптоми повезани с кардиоваскуларним системом могу бити застрашујући за пацијенте, укључујући:

•          Убрзан срчани ритам (тахикардија): Анксиозност може узроковати осјећај брзог или "лупајућег" срца, често интерпретиран као срчани проблем.

•          Бол у прсима: Иако се често повезује с срчаним обољењима, бол у прсима може бити и симптом анксиозности, стварајући страх од срчаног удара.

•          Прескакање срца: Осјећаји као да срце прескаче откуцаје или има неправилан ритам могу бити посљедица анксиозности.

3. Респираторни симптоми:

Анксиозност може узроковати осјећај да не можете дубоко удахнути, што доводи до:

•          Кратког даха: Осјећај да не можете у потпуности удахнути или издахнути, што може изазвати панику.

•          Осјећаја гушења: Осјећај као да вам је грло стегнуто или као да не можете правилно дисати, што може бити врло узнемирујуће.

4. Мишићна напетост и бол:

Константна анксиозност може довести до физичке напетости у тијелу, што резултира:

•          Боловима у леђима и врату: Дуготрајна напетост може узроковати болове у леђима, посебно у доњем дијелу, као и у врату.

•          Главобоље: Напетост у мишићима врата може се проширити на главу, узрокујући тензионе главобоље и вртоглавицу.

•          Општа мишићна напетост: Може довести до осјећаја умора или болова у различитим дијеловима тијела, често без очигледног разлога.

Могуће је да осјетимо „кнедлу у грлу“ или тремор у горњим и доњим екстремитетима који, врло често, такође могу бити узроковани анксиозношћу.

Разумијевање везе између анксиозности и ових физичких симптома може омогућити љекарима да пруже свеобухватнију помоћ, препознајући психолошку компоненту физичких тегоба. Тиме се отвара пут ка холистичком приступу лијечењу, гдје се третирају и ум и тијело, дајући пацијентима најбољу шансу за потпуни опоравак.

Аутор је специјалиста психијатрије

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана