Јак бол, хладне руке или ноге, отицање - знакови да се хитно јавите љекару

РТС
Foto: Илустрација/ Pexels

Докторка Данијела Јефтић из Хитне помоћи још једном је апеловала на грађане да ослушкују своје тијело и да поведу рачуна о свом здрављу, посебно у постковид фази, када се могу јавити одређене компликације.

Према неким истраживањима, чак 80 одсто пацијената који су имали ковид инфекцију развили су један или више дуготрајних симптома.

Докторка Данијела Јефтић је објаснила шта је то акутни коронарни синдром и како га пацијенти могу препознати.

"То је нестабилна ангина пекторис која се јавља у миру, не само провоцирана физичком активношћу, то је акутни инфаркт који може бити са промјенама на једном сегменту и може да буде напрасна срчана смрт", рекла је докторка Јефтић.

Упозорила је младе људе који су у најближој породици имали напрасне срчане смрти да озбиљно поведу рачуна о свом здрављу, укључујући строгу контролу притиска, шећера, масноће и да оставе пушење.

У постковид периоду, каже, имамо дисеминоване тромбозе, тромбозе које настају послије једног мирног периода, затим повећану склоност ка згрушавању крви што говори да је ковид једно системско обољење које захвата различите органе, не само плућа него и срце и крвне судове.

"Причали смо о стомачној гојазности, о обиму преко 90 цм за мушкарце и 84 цм за жене, о стомаку и салу које лучи цитокине, о многоструком увећању могућности за тромбозу на најразличитијим мјестима", рекла је докторка Јефтић.

Навела је да је претходних дана било доста можданих и срчаних удара, као и угрушака у рукама и ногама.

Губитак циркулације, јак бол, хладан екстремитет, или отицање знак је да се јавите љекару, истакла је докторка.

Према њеним ријечима, инфекције плућа веома често доводе до каснијих фиброза.

Подсјетила је да компликације у ковид фази настају у другој недјељи болести. Веома често се, каже докторка, дешавају и аритмије, убрзан и неправилан рад срца и упале срчаног мишића, миокардитис, као и различити изливи у плућа.

Подсјећа да постковид фаза траје од три до шест мјесеци и понавља да се пацијенти постепено, никако нагло, враћају свакодневним активностима.

"Без одласка у теретану, не нагло оптерећење организма, него умјерено кретање, затим пацијенти треба да оставе цигарете, да у исхрану укључе маслиново уље, влакна и све оно што може да буде савезник у општем подизању имунолошког одговора, односно смањењу цереактивног протеина који се јавља приликом упала", рекла је докторка Јефтић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана