Истина о јајима: Да ли су здрава и у којој мјери?

Agencije
Истина о јајима: Да ли су здрава и у којој мјери?

Уколико постоји савршена храна, то су јаја. Увијек их има, лако се спремају, нису скупа и пуна су протеина.

"Јаје у себи има све потребно да направи један организам, па је очигледно да је јако хранљиво", рекао је Кристофер Бласо, ванредни професор науке о исхрани на универзитету у Конектикату.

Уколико једете јаја уз осталу храну, успећете да помогнете организму да упије више витамина. На примјер, једна студија показује да уколико додате у салату једно јаје, успјећете да унесете више витамина Е који се налази у салати.

Деценијама се говорило да се јаје не препоручује због високог садржаја холестерола, што нека истраживања повезују са срчаним болестима. Једно жуманце садржи 185 милиграма холестерола, што је више од половине 300 милиграма, дневно препоручене количине.

Да ли то значи да јаја нису идеална храна, већ чине штету?

Холестерол је жућкаста масноћа произведена у нашој јетри и цревима и може се наћи у свакој ћелији нашег тела. Обично за холестерол мислимо да је „нешто лоше". Ипак холестерол је главни блок у нашим ћелијским мембранама. Такође је потребан телу да направи витамин Д, као и хормоне тестостерон и естроген.

Организам сам производи онолико холестерола колико му треба, а има га и у животињским производима које једемо, попут говедине, јаја и сирева.

Холестерол се шири по телу захваљујући липопротеинским молекулима у крви. Сваки човек има другачију комбинацију различитих врста липопротеина, а наше индивидуалне карактеристике одређују степен ризика од срчаних обољења.

ЛДЛ холестерол, познатији као лош, преноси се из јетре до артерија и тјелесног ткива. Истраживачи кажу то може да доведе до гомилања холестерола у крвним судовима и повећаног ризика од кардиоваскуларних болести.

Ипак, нису успјели још дефинитивно да повежу утрошак холестерола са повећаним ризиком од кардиоваскуларних болести.

Као резултат тога, у америчким саветима за правилну исхрану више нема ставке о ограничавању холестерола. Уместо тога, нагласак је на ограничавању количине засићених масти које једемо.

То може да повећа ризик од кардиоваскуларних болести. Храна која садржи трансмасти повећава ниво лошег холестерола у телу. Иако неке трансмасти природно постоје у производима животињског порекла, већина је направљена на вјештачки начин.

Таквих трансмасти има доста у маргарину, грицкалицама, прженој и печеној храни, крофнама и тортама. Расправа о утицају јаја на људско здравље дјелимично је отишла у другом смјеру и због тога шта наша тијела могу да приме холестерол који унесемо.

"Постоји систем и зато за већину људи холестерол није проблем", каже Елизабет Џонсон, професорка са Тафтс универзитета у Бостону.

Она је 2015. са екипом сарадника анализирала резултате 40 студија и нису пронашли коначан доказ о вези између срчаних болести и прехрамбеног холестерола.

"Човјек има добру регулацију у телу када је у питању та врста холестерола и сам организам ће стварати мање количине", наводи она.

Једно је сигурно. Оваква истраживања опет су покренула полемику о утицају холестерола на здравље. Јаја свакако позитивно утичу на поједине аспекте људског здравља. Холин је састојак у јајету које може да нас заштити од Алцхајмерове болести.

Такође, штити и јетру. Ипак, може да има и негативне посљедице. Холин у метаболизму цревна бактерија претвара у молекул ТМО који завршава у јетри. Ту се претвара у ТМАО, молекул који се доводи у везу са повећаним ризиком од кардиоваскуларних болести. Бласо се запитао да ли уношење велике количине холина кроз јаја може да доведе до раста нивоа ТМАО. Пронашао је истраживања која показују да је код људи који су јели јаја после 12 сати тај ниво порастао. Са друге стране, ТМАО се мери као маркер за срчане болести само на основном нивоу, што може да се уочи када људи посте.

Бласо то пореди са ефектом када у крви краткотрајно порасте ниво шећера чим унесемо угљене хидрате. Истовремено, повишен ниво шећера у крви једино се доводи у везу са дијабетесом када су резултати такви у континуитету.

Тако, можда, када једемо јаја, осјетимо само позитивне ефекте холина.

"Проблем настаје када, уместо што се апсорбује у крв, холин наставља пут ка дебелом цреву где може да се претвори у ТМА, а касније у ТМАО", наводи Фернандез. "Али холин је апсорбован у јајима и не иде у дебело црево, тако да се не повећава ризик од срчаних болести". У међувремену су научници почели да увиђају друге користи од јаја. Жуманце је једно од најбољих извора лутеина, пигмента који омогућује бољи вид и смањује ризик од очних обољења.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана