И превише воде може да буде нездраво, ево који знаци указују на превелик унос

Потребе за хидратацијом варирају из дана у дан у зависности од времена, колико је наша исхрана хидратантна, колико смо активни и других напитака које пијемо.

Иако већина људи не доживљава екстремне епизоде прекомјерне хидрације, повремено могу да се осјете благи симптоми када попијемо мало више воде него што нам је потребно. Важно је да слушамо своје тијело због тих суптилних знакова како бисмо могли да прилагодимо количину течности која нам је потребна за хидратацију.

Превише воде, односно прекомјерна хидратација може изазвати симптоме у распону од благих и помало досадних до опасних по живот. Ако поред уобичајене хидратације попијемо још неколико чаша воде можемо само мало чешће да идемо у тоалет и блага прекомјерна хидратација неће нас приближити екстремном ризику. С друге стране, ризици опасни по живот леже у уношењу превеликих количина воде, посебно када се комбинује са губитком кључних електролита, пише eklinika.telegraf.rs.

– Превише воде може довести до стања званог хипонатремија, што је опасан пад нивоа натријума у крви – каже регистровани дијететичар нутрициониста у Ричленду, Вашингтон Кристин Коскинен. Натријум је важан електролит који дјелује као заштитник тијела, регулишући гдје се вода дистрибуира по тијелу и колико се шаље у бешику. Она додаје да „иако је релативно неуобичајено да дође до интоксикације водом, то може да се догоди ако попијете више него што ваше тијело може да излучи”.

Ситуације хипонатремије су ријетке, али када се појаве, обично се дешавају код спортиста који су изузетно издржљиви или код људи са одређеним здравственим стањем. Сценарио опасан по живот дешава се током или након напада екстремног знојења и губитка течности када се особа хидрира обичном водом умјесто комбинацијом воде и напитака који замењују електролите. Иако је вода у већини случајева најбољи избор, корисни су и спортски напици који садрже електролите као што су натријум и калијум када услови доприносе прекомјерном знојењу. За спортисте који су изузетно издржљиви, спортска пића не само да су добра, већ их тијело обично захтијева да би одржало равнотежу течности и електролита.

Тровање водом и хипонатремија нису питања о којима већина људи треба да брине када је у питању дневна хидратација. То је зато што ће наше тијело природно успорити или зауставити наш унос воде тако што ће изазвати неколико благих и помало досадних нежељених ефеката.

Знаци да пијемо превише воде:

1. Урин је прилично бистар

Боја нашег урина и колико често идемо у тоалет могу бити добри показатељи нашег стања хидратације, каже Коскинен. Боја урина обично се креће од свијетле, скоро бистре до блиједо жуте, захваљујући комбинацији пигмента урохрома и количине воде коју пијемо. Ако је мокраћа у већини случајева бистра, то може бити знак да пијемо превише воде током кратког временског периода или да укупно уносимо превише течности. Треба имати у виду да неки дијететски суплементи потамњују мокраћу, тако да у том случају праћење боје урина можда није увијек најбољи показатељ.

2. Често идемо у тоалет

Идете у тоалет чешће него обично? То може да буде знак да пијете превише воде. Конзумирање кофеина и алкохола такође може изазвати чешће мокрење.

– Људи у просјеку уринирају 6 до 8 пута дневно, иако је и до 10 пута дневно у границама нормале за оне који пију препоручене количине воде – каже Коскинен. С једне стране, ови одласци у тоалет могу да дјелују као мини де-стресор који ће накратко да нас одвоје од рада за рачунаром. Међутим, ако велики број одлазака у тоалет омета наш посао или свакодневне активности и урин је бистар, можда би требало да размислимо о смањењу количине течности коју уносимо.

3. Осјећај надимања или мучнина

– Бубрези имају ограничења у томе колико воде могу да излуче одједном, што је максимално 800 до 1.000 милилитара на сат. Све што премашује ту количину у суштини преплављује тијело – каже Коскинен.

Када тијело не може да се ослободи вишка воде, ћелије набубре да би је прихватиле. Посљедица је да можемо да се осећамо натечено и надуто све док не смањимо унос воде како би бубрези могли да стигну да одраде свој посао. Желудац пун воде такође код многих ствара осјећај мучнине. Ако мислите да вам уношење веће количине више течности ствара мучнину, то може бити знак да морате да смањите хидратацију.

4. Главобоља или мождана магла

-Ниво натријума се благо смањује када тијело постане преплављено водом, што доводи до отицања ћелија. Пошто је мозак затворен у лобањи, скоро да нема мјеста за ширење ћелија - каже Коскинен. Ово ствара притисак, изазивајући главобоље, па чак и мождану маглу. Не постоје тачни подаци о томе који ниво натријума у крви узрокује ове ране симптоме – вјероватно се разликују од особе до особе.

Колико воде треба да пијемо

Израчунавање наших потреба за течношћу није егзактна наука. Institutes of Medicine за адекватну хидратацију препоручују конзумирање око 3,7 литара (15 до 16 шоља) воде дневно за мушкарце и 2,7 литара (11 до 12 шоља) за жене. Али прijе него што почнете да пијете одређени број чаша воде, треба да знате да потребе за хидратацијом варирају из дана у дан у зависности од времена, колико је ваша исхрана хидратантна, колико сте активни и других напитака које пијете.

Један од најлакших начина да прилагодите своје навике хидратације како треба јесте да престанете да гледате на то као на посао усредсређен на воду и помjерите свој фокус на укључивање течности у цjелини.

– Течност не долази само из воде, већ и из било ког пића које пијете и многих намирница – каже Коскинен. Отприлике 20 одсто дневног уноса течности обично добијамо из хране, а остатак из пића, наводе у Academy of Nutrition and Dietetic. Ако су супе, воће, поврће и смутији редован дiо наше исхране, можда нећемо морати да допуњујемо унос течности водом толико често. У данима када једемо пуно слане хране (брза храна и чипс), уношење више воде помоћи ће нашем тijелу да одржи равнотежу.

Скоро свако пиће које конзумирамо током дана сматра се делом уноса који задовољава наше дневне потребе за течношћу, укључујући и кафу.

– Ако је особа уобичајени конзумент кофеина, њено тijело се прилагођава и кафа престаје да делује као диуретик. Ако не пијете редовно кофеин, онда се ове течности сматрају дехидрирајућим и не треба их рачунати у ваш дневни унос течности – каже Сусан Диксон, регистровани дијететичар.

Алкохол и енергетска пића, с друге стране, додаје, не доприносе вашој квоти хидратације. Алкохол доводи до тога да ваше тијело губи више течности него што добијате самим напитком, док енергетска пића која садрже много кофеина могу имати толико кофеина у себи да дјелују и као диуретик.

-Када је напољу топло или влажно, наше потребе за водом могу да се повећају, а исто важи и за оне који живе у сувој клими (било да је топла или хладна) - напомиње Коскинен.

Супер активним или спортистима, мјерење прије и послије дугих, интензивних тренинга (без одјеће) може да помогне да надокнаде губитак течности што је прецизније могуће. Како каже Коскинен, „разлика између ове двије тежине даје добру апроксимацију о томе колики су били губици течности”. За сваки изгубљени килограм током вјежбања, треба попити око двије шоље воде (или неког спортског напитка) да га надокнадите и то треба урадити у наредних неколико сати након тренинга.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.