Холестерол могу да подигну и четири намирнице од којих се то не очекује

Холестерол је супстанца која се налази у крви и кључна је за изградњу ћелија и производњу витамина и других хормона. Али, превише холестерола у крви представља озбиљан здравствени проблем који може да доведе до срчаног или можданог удара. Због тога лекари апелују да је веома важно какву храну једемо с обзиром на то да су бројне намирнице, које користимо у свакодневној исхрани, обогаћене засићеним мастима које подижу ниво холестерола.

Висок холестерол потиче од млечне и хране животињског порекла

Холестерол настаје из два извора – количине неопходне за функционисање организма производи јетра, а остатак потиче од хране животињског порекла која је богата засићеним и транс мастима. Те масноће узрокују да јетра производи више холестерола него што је телу потребно и тако настаје висок ниво холестерола. Кардиолози подсећају да црвено месо и млечни производи спадају у најризичнију храну, која подиже ниво холестерола јер је сама по себи богата засићеним мастима.

У ову групу намирница, поред говедине, свињетине и јагњетине, као и прерађеног меса попут кобасица, спадају и путер, млеко, млечни намази, мешени и пекарски производи, пржена храна, слаткиши, као и поједина уља за кување, као што су палмино или кокосово. Међутим, лекари саветују да треба имати у виду да холестерол подижу и неке намирнице које често користимо у исхрани. Неке од њих су:

Крем сир

Крем сир се често користи као намаз за доручак, али треба имати у виду да је овај млечни производ веома богат мастима и доста је калоричан. Није посебно богат хранљивим састојцима, али садржи мало витамина А неопходног за имунолошку функцију и здравље костију, као и мање количине калцијума, Б витамина, гвожђа и магнезијума. Око 30 грама крем сира садржи 100 калорија а скоро 90 процената калорија у крем сиру потиче од масти, а већина масти у овој намирници је засићена. Ова нездрава масноћа штетна је за срце, јер повећава липопротеин ниске густине – ЛДЛ или лош холестерол који запушава артерије.

Путер

Путер или маслац је намирница која је свакодневно заступљена у исхрани – као намаз за доручак или вечеру и као саставни део сланих мешених и пекарских производа, у колачима и другим дезертима. Али, проблем је што само једна кашика путера садржи 31 г холестерола и доста засићених масти, које не само да подижу ниво „лошег“ ЛДЛ холестерола, већ и снижавају количину „доброг“ или ХДЛ холестерола. Сматра се да је маслац ипак боља опција него маргарин јер садржи мање транс-масноћа.

Сладолед

Иако за сладолед никада не бисте помислили да је ризичан за статус холестерола, ова хладна посластица уврштена је на листу намирница које подижу ниво холестерола. И то пре свега што се сладолед прави од млека. На пример, порција од само 85 г може да садржи чак 45 мг холестерола. Сладолед често садржи висок проценат засићних масти и шећера, што доприноси висини липопротеинског статуса – како ЛДЛ холестерола, тако и триглицерида – масноћа које могу да запуше артерије. Такође, сладолед је висококалоричан што за последицу има накупљање вишка килограма који су познати фактор ризика за висок холестерол.

Иако спада у живинско месо, које се често препоручује, пачетина спада у масно месо карактеристичног укуса. Садржи велике количине протеина, гвожђа и витамина Б. Нажалост, садржи и велике количине холестерола. Пачје месо је добар извор протеина, ниацина, фосфора, рибофлавина, гвожђа, цинка, витамина Б-6 и тиамина… али садржи висок ниво холестерола, посебно ако се једе с кожицом. Порција од 85 грама куване пачетине са кожом садржи 70 милиграма холестерола што је око 25 процената препоручене границе од 300 милиграма холестерола дневно за здраве одрасле особе.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.