"Хлеб није за увече"; "Вода не на екс": Грешке због којих нам страдају цријева

Симптоми болести цријева су јако непријатни, а могу бити и опасни јер изазивају структуралне промјене које могу довести и до настанка озбиљнијих здравствених проблема. Ипак, измјенама у исхрани можемо смањити ризик, каже гастроентеролог проф. др Дино Тарабар.

У питању су промЈене не само намирница, већ и начина и времена када једемо.

"Најпре, дан почните с нечим што покреће црева, то су влакна. Ујутру узмите паленту, овсене пахуљице, мекиње, јечам, зоб... То је храна за добре бактерије, оне се тиме хране, не може наш организам да свари беланчевине и масти, комплексне угљене хидрате, то бактерије сваре за нас. Да би тај екосистем радио добро за вас, њих има десет на четрнаести степен. Узимајте воће, поврће, за ручак барено месо, супу и салату. Не једите угљене хидрате, увече се не једу хлеб, кромпир, пица и паста већ месо од ручка и салата. Последњи оброк нека буде у седам увече", рекао је он.

Погрешно се хранимо, међу лошим навикама су и нередовна исхрана, али и конзумирање одређене врсте пића.

"Када додате брзу храну, слаткише, газирана пића, да не говорим о брендовима али схватате о чему причам. Па кад не једете редовно, већ једете једном дневно за три човека, па легнете. Онда киселина крене да једе вас. Људи су сами криви за те тегобе", упозорио је он. Наравно, нередовна исхрана није исто што и аутофагија за коју је раније стручњак објаснио како се покреће.

"Ми смо оно што једемо", рекао је гастроентеролог а онда објаснио и грешку коју људи праве када пију воду.

Узимајте два деци воде на сваких сат времена док сте будни. Не на екс! Него да пијете постепено", казао је доктор.

Када је рИЈеч о превентивном и константном конзумирању пробиотика, гастроентеоролог каже да то има смисла само у случају када путујемо у нову средину.

"Ако идете у иностранство, где је другачија вода и храна, негде далеко, доћи ћете у контакт са потенцијалном инфекцијом. То је једини случај. А да ви без икаквих тегоба узимате пробиотик, то је превелико очекивање од тог препарата. Има користи, али треба знати када се даје. Не знају људи ни да користе пробиотике, купују их на распродајама јефтино, а има различитих сојева и функција и тачно се зна када се који користи, и за шта. Не можете да одете у апотеку и да кажете дајте ми пробиотик, није исти за надимање, пролив или гасове. А нажалост, купујемо најјефтинији", рекао је он.

Са друге стране, активну угаљ скупља токсине у желуцу када се отрујемо, а ниже у дебелом цреву нема никаквог ефекта.

"Ако има токсина у горњем делу тракта, ухватиће се за активни угаљ и он ће их избацити", рекао је он.

О томе како ћемо препознати вирус или тровање храном, доктор каже да је главна разлика у томе што вирус траје неколико дана, а дуготрајни пролив или други непријатни симптоми разлог су за одлазак љекару.

"Сви можемо да се отрујемо храном, то ће трајати два-три дана. Али ако имате месец дана пролив, болове, температуру, то је апсолутно врло сумњиво на инфламаторне болести. То морају да знају пацијенти, али и млађи лекари, где се долази за примарну заштиту", рекао је он.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.