Гледање комедија поправља здравље срца, показало истраживање

GS
Foto: Ilustracija

Бразилски кардиолози потврдили да је код пацијената који су гледали телевизијске комедије забилежено побољшање кардиоваскуларних проблема

Стара изрека да је "смијех најбољи лијек" можда садржи елемент истине када је у питању здравље срца. Студија је показала да смијех изазива ширење ткива унутар срца – и повећава проток кисеоника кроз тијело.

Код пацијената са коронарним болестима који су били укључени у терапију смијехом дошло је до смањења упалних процеса и побољшања стања здравља, показало је истраживање.

"Наша студија је открила да терапија смијехом повећава функционални капацитет кардиоваскуларног система", рекао је главни аутор студије, професор Марко Сафи, из болнице у Порто Алегреу у Бразилу.

Налази су представљени на годишњем састанку Европског кардиолошког друштва у Амстердаму, највећој свјетској конференцији за болести срца.

Ово је прва студија ове врсте коју су спровели научници како би испитали да ли терапија смијехом може побољшати стање пацијената са срчаним обољењима.

У истраживању је учествовало 26 одраслих особа просјечне старости 64 године, код којих је дијагностикована коронарна артеријска болест узрокована нагомилавањем плака у зидовима артерија које срце снабдијевају крвљу.

Током тромјесечног трајања студије, половини учесника је гледала два различита канала који емитују популарне комичне ситкоме у трајању од сат времена сваке недјеље. Друга половина је гледала програме са документарним филмовима политичке тематике или о глобалном загријевању.

На крају, послије 12 недеља, код пацијената који су гледали комедије забијележено је побољшање од 10 одсто на тесту који је мјерио колико кисеоника њихово срце може да пумпа у крвоток.

Група је такође показала боље параметре и по другом критеријуму који је тестиран, а то је да су им се артерије боље шириле.

Такође, урађено им је и неколико анализа крви којима су мјерени инфламаторни биомаркери, који показују колико се плака накупило у крвним судовима и да ли су људи у опасности од срчаног или можданог удара. Резултати су показали да су ови инфламаторни маркери значајно смањени у поређењу са контролном групом.

"Када пацијенти са коронарном болешћу стигну у болницу, имају високе вриједности инфламаторних биомаркера", напомиње проф. Сафи.

Упала је кључни дио процеса атеросклерозе, када се плак накупља у артеријама.

"Ова студија је открила да терапија смијехом може да помогне у смањењу упалних процеса и смањењу ризика од срчаног и можданог удара."

Терапија смијехом могла би да се примјењује у здравственом систему код пацијената са ризиком од срчаних проблема, сматра професор.

"То не морају бити искључиво телевизијски програми – људи са срчаним обољењима могу да посјећују вечери комедије или да се подстичу да што чешће уживају у забавним вечерима са пријатељима и породицом. Људи би требало да покушају да раде ствари које ће их насмијати најмање два пута недељно."

У будућности, додаје проф. Сафи, терапија смијехом би могла да помогне и у смањењу зависности од љекова.

"Смех помаже срцу јер ослобађа ендорфине, који смањују упалу и помажу срцу и крвним судовима да се опусте", објашњава кардиолог. Такође смањује нивое хормона стреса, који оптерећују срце. Смијање помаже људима да се осјећају срећније у целини, а ми знамо да када су људи срећнији, ревносније се придржавају прописане терапије."

Професор Џејмс Лејпер, помоћник директора Британске фондације за срце, који није био укључен у истраживање, напомиње да: "Иако ова студија открива интересантне могућности у погледу смијеха као терапије за коронарне болести, ово истраживање на малом узорку би морало да буде поновљено на већем узорку како би се боље разумјело како терапија смехом може да помогне овим пацијентима."

"Охрабрујуће је видјети да нешто тако једноставно и широко распрострањено може бити од користи нашем здрављу, али је потребно више истраживања да би се утврдило да ли је сам смијех довео до уочених побољшања и колико дуго ефекти могу да потрају."

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана