Ево како се манифестује мањак витамина Д: И како га надокнадити

ГС
Ево како се манифестује мањак витамина Д: И како га надокнадити

Ниво витамина Д у организму може се провјерити лабораторијским испитивањем.

Нека истраживања су показала да недостатак витамина Д погађа чак милијарду људи широм свијета.

Томе доприноси недовољно излагање коже сунцу, као и недовољна конзумација намирница богатих овим витамином. Витамина Д има у рибљем уљу, млечним производима, месу, печуркама и жуманцету.

За синтетисање витамина Д довољан је нормалан боравак напољу, са 10 до 15 минута излагања руку, лица или поткољеница. Ипак, у неким земљама протоколи за лијечење вирусне инфекције ковид 19 подразумјевају и узимање витамина Д.

Иако не постоје докази да он смањује ризик од заразе или разболијевања од вируса корона, експерти мисле да можете да имате користи од њега током пандемије. Суплементи витамина Д ће поправити здравље људи који га немају довољно.

 Неки истраживачи сугеришу да недостатак витамина Д може бити повезан за лошијим исходима уколико се неко зарази вирусом корона. Али хронични фактори ризика, као што су срчане болести, такође су чести код ових пацијената, па је тешко извући праве закључке.

Шпански и француски истраживачи раде клиничке тестове да би видјели да ли витамин Д помаже пацијентима обољелим од вируса корона.

Професор Џон Роудс, професор емеритус медицине у Великој Британији, За ББЦ је раније објаснио да витамин Д има антиупална својства и дапостоје нека истраживања која сугеришу да би могао да ублажи реакцију тјелесног имунитета на вирусе. То може да буде важно код пацијената веома болесних од короне када тешке повреде плућа могу да настану од инфламаторне „цитокинске олује” приликом реакције на вирус, мада је потребно много више истраживања да би се то проучило.

Овај витамин има важну улогу у одржавању концентрације калцијума у нашем тијелу, доприноси јачању костију и здрављу зуба, као и јачању мишићног тонуса.

На мањак витамина Д у организму указују сљедећи симптоми:

1. Крхке кости Тијело престаје да гради коштану масу око тридесете године живота, а мањак витамина Д убрзава симптоме остеопорозе. Особе са мањком витамина Д у организму склоније су преломима костију од људи који немају дефицит тог витамина. Упоредо са својим способностима изградње костију, витамин Д утиче и на јачање мишиćа. Јаки мишићи спречавају падове, који су код старијих особа често узрок инвалидности, чак и смрти.

2. Чест бол у костима Суптилан, али стално присутан бол у костима и зглобовима може бити посљедица болести попут артритиса, остеомалације или фибромиалгије. Међутим, узрок тог неугодног осјећаја може бити и недостатак витамина Д.

Шта још указује на недостатак витамина Д

3. Лоше расположење Клиничка депресија у већини случајева директно је повезана и са мањком витамина Д. Иако нема јасног доказа за то, стручњаци вјерују да недостатак витамина Д утиче на лучење и количину хормона серотонина, који одређује расположење

4. Претјерано знојење Претерано знојење има бројне узроке, а један од њих је и мањак витамина Д у тијелу.

5. Слабост и умор Осјећате ли умор и слабост чак и након квалитетног осмочасовног сна Можда патите од мањка витамина Д. За снагу тијела није задужено само гвожђе, већ и овај витамин. Добра вијест је да се мишићи брзо регенеришу и да конзумирањем намирница које садрже витамин Д можете побољшати свој мишићни тонус.

Ниво витамина Д у организму може се провјерити лабораторијским испитивањем.

Уколико се одлучите да узимате суплементе витамина Д, препоручене дозе су: дјеца узраста 1-10 година не би смјела да узимају више од 50 микрограма дневно; бебе (млађе од 12 месеци) не би смјеле да узимају више од 25 микрограма дневно; одрасли не би смјели да узимају више од 100 микрограма дневно и, ако већ узимају суплементе, препоручена количина је 10 микрограма дневно.

Љекари некад могу да препоруче веће дозе за пацијенте са доказаним недостатком витамина Д. Неки људи с одређеним здравственим стањима, као што су проблеми са бубрезима, не могу безбједно да узимају витамин Д.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана