Дуги низ година водеће незаразне болести
БАЊАЛУКА - Незаразне болести су дуги низ година водеће болести у Републици Српској, а научесталије међу њима су кардиоваскуларне и малигна обољења, изјавила је Срни специјалиста социјалне медицине у Институту за јавно здравство Слађана Шиљак Свјетског дана здравља, 7. априла.
Шиљак је истакла да здравствени систем у Републици Српској дуги низ година омогућава приступ свим услугама, посебно превентивним како би се спријечио ризик и на вријеме открила болест.
Вакцинација је, каже, једна од основих превентивних мјера која штити од заразних, али и незаразних болести, а вакцине у Српској су доступне за све који припадају старосним групама обухваћеним календаром вакцинације, али и за посебно осјетљиве групе.
"У нашој земљи примарна здравствена заштита одговара на све потребе становништва путем служби породичне медицине, специјалистичких служби гинекологије, педијатрије, стоматолошке здравствене заштите, дијагностике, заштите менталног здравља и рехабилитације", истиче Шиљак.
Она је нагласила да се Институтом за јавно здравство Републике Српске реализују све промотивно превентивне мјере за очување здравља становништва Републике Српске.
Према њеним ријечима, здравствени професионалци оспособљени су да осигурају ниво здравља становништва и доступне здравствене услуге, а на сваком појединцу је одговорност за начин живота који доприносу здрављу.
"У сарадњи са здравственом службом кроз програме вакцинације и програме унапређења здравља се осигурава друштвено одговорно понашање за здравље. Само тако ћемо у наредним годинама осигурати нових 75 година унапређења Здравља за све", нагласила је Шиљак.
"75 година унапређења јавног здравља" овогодишњи је слоган обиљежавања Свјетског дана здравља значајног по томе што је у претходних седам и по деценија одговорено свим јавно здравственим изазовима са основним циљем постизања "здравља за све".
Шиљак је указала и да се током пандемије вируса корона показало колико је значајно имати јаку примарну здравствену заштиту и добро организован систем одговора на јавно здравствене пријетње.
Свјетска здравствена организација процјењује да приближно 30 одсто популације нема адекватан приступ основним здравственим услугама.
Први састанак Свјетске здравствене скупштине коју је организовала Свјетска здравствена организација одржана је 1948. године. Одлуком скупштине 7. априла одређен је за Свјетски дан здравља и почео се славити од 1950. године.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
