Друштво у стању шока послије масовних пуцњава

Институт за ментално здравље Србије је одмах након трагедије на Врачару отворио телефон за подршку породицама убијених, наставницима и ученицима и свима онима којима је помоћ потребна. Напомињу да, како вријеме одмиче, све више људи се јавља.

Докторка Ана Муњиза Јовановић из Института за ментално здравље је рекла да је општи утисак да влада страх и да је жеља да се људи осјете заштићено и збринуто.

"Када сви заједно кренемо да радимо на томе да се ментално стабилизујемо у овој ситуацији, тиме ћемо највише помоћи адолесцентима који су најрањивији и они ће први некако осетити шта је то што се дешава код родитеља, у околини. Ако имате друштво које је комплетно узнемирено, ако имате родитеље који су узнемирени и уплашени, ако је неко осетљивији, можда преплављени паником, или склонији катастрофизирању ове ситуације, свакако да ће млади осетити то и осетити небезбедност", навела је она. 

Како додаје, циљ је да се види шта су то здраве снаге у земљи и у популацији, односно шта је нека сигурна мрежа подршке – "како да се сакупимо некако у овој трагедији, како да направимо мир и онда из тога да сви заједно видимо шта су биле слабе тачке и да ојачавамо систем". 

"Није тачно да је систем био неспреман и да нема могућности да реагује. Разне су неке ствари покренуте у претходних годину и по дана управо због алармантних података о менталном здрављу младих, али нажалост немамо довољно људи који се баве овим проблемима. Ту су огромни напори у последње време да се повећа број професионалаца који су упућени на збрињаваје младих људи са различитим менталним тегобама", рекла је докторка Ана Муњиза Јовановић.

Охрабрење младима да се јаве
Према њеним ријечима, како одмиче вријеме, све више људи се јавља на број телефона за психолошку подршку, они који су непосредно били укључени у цијелу трагедију, али и људи из цијеле Србије који сад постају махом преплашени и престрављени због свега што се дешава.

"Значајно нам је да нагласимо и охрабримо младе да се јаве, јер се они у најмањој мери јављају. Много више се јављају баке, деке, родитељи, одрасли, околина, а то и јесте један од, на неки начин, узрока целе ове ситуације. Истраживања су показала да се негде око 18 одсто младих који имају менаталне тегобе јавља за помоћ, што је изузетно низак број", рекла је докторка. 

Објаснила је да је једна ствар како разговарати са младом особом којој је потребна помоћ, а друга ствар је како разговарати са младим људима који су на неки начин трауматизовани свим овим што се догодило. 

"Нису сви учесници оваквог акцедента подложни трауми, то је оно што је добро. Статистика каже да трећина људи развија трауматске симптоме након оваквих дешавања и оно што нас који радимо са младим људима који имају менталне проблеме највише брине јесте да оно што се сад дешава је стање шока, и да ће увид у све ово што се дешава, односно конктакт, кренути да наступа тек у наредних месец дана. Дакле, трауматска реакција се развија у првих месец дана. Први дан, два, три је стање шока. Тек након тога крећу да се развијају остали симптоми слабије емоционалне регулације, когнитивни симптоми, та мешавина осећања, од стида, страха, беспомоћности, љутње, немоћи, беса, потребе освете. То негде тек треба да се дешава, не значи да ће свако бити трауматски погођен", каже Муњиза Јовановић.

Упозорила је да јако велики број младих не само у Србији него и у свијету, поготово послије ковида, има све више менталних тегоба. 

"Највећи пораст депресивности, анксиозних поремећаја, поремаћаја везаних са стресом. Из године у годину имамо све већи број младих који се обраћају за помоћ. Многа истраживања показују да имамо значајан пораст броја младих који имају менталне тегобе и нажалост, нас ова ситација није изненадила јер то је оно што је увертира у све ово што се догодило, агресија је финални чин ескалације", рекла је докторка. 

Говорећи о конкретној ситуацији у којој се налазимо, докторка каже да прво треба сви да покушају да се поново реинтегришу, да се збрину људи који су уплашени и узнемирени, да се направи мир и да се изађе из тог иницијалног стања шока. 

"Па да онда поново радимо на поверењу, на сигурности, на враћају, при том школа треба да буде сигурно место, и школа јесте сигурно место, родитељи треба да се обрате наставницима, и наставници и родитељима и они треба да се договарају са нама", навела је Муњиза Јовановић одговарајући на питање о обезбјеђивању повратка дјеце у школу. 

Навела је да је потребно заштитити се од количине разних информација које се примају путем медија да би на првом мјесту збринули ментално здавље, преноси Euronews.

"Када је човек у стању шока, тешко да може да прими неке информације, да дубље размишља о њима, да их корисно преузме и касније процесуира. То се дешава након што прође иницијална фаза. Сада у овом момету све ове информације људе који су већ у шоку само додатно узмениравају, подижу ниво страха, несигурности, забринутости. Особа која се осети лоше треба да се, на првом месту, подсети шта је то њена рутина током дана, да покуша да је задржи, рутине у исхрани, спавању, дневним обавезама, да покуша да смањи контакт са медијима и информација везаним за трауматске догађаје, да покуша да некако, уколико је потребно, говори најужем кругу, својој мрежи подршке људи који то представљају, да нађе простор, да се консолидују те информације, да се умири - спорт, физичка актвност, здрави стилови живота, хобији", навела је Муњиза Јовановић.   

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.