Доктор савјетује шта да урадите ако се опечете

Telegraf
Foto: pixabay

У протеклих неколико дана троје дјеце изгубило је живот због задобијених опекотина. Трогодишњи дјечак из Ниша се, према првобитном исказу мајке, опекао тако што је сам отишао у купатило и одврнуо славину са врелом водом. Дјевојчица из Обреновца изгорјела је у кревецу од ћебета које се упалило због тога што је једним дијелом било наслоњено на пећ.

Шта би требало урадити кад дође до опекотина услијед контакта са врућом пеглом, било којим гријним тијелом или врелом храном или пићем и гдје људи гријеше када покушају да санирају овако задобијене повреде за Телеграф говори др Димитрије Карабахчиев, специјалиста за кожне и полне болести.

"Када дође до термичких опекотина, прво што би требало урадити јесте хлађење", каже др Димитрије Карабахчиев и додаје да би дио тијела захваћен опекотином требало расхлађивати млаком водом чија се температура креће између 20 и 28 степени.

Многи, нажалост, у тим тренуцима посегну за леденом водом или ледом, што је према ријечима саговорника, лош потез. Поред тога што је велика температурна разлика између мјеста захваћеног опекотином и леда, лед може да изазове и промрзлине.

"Нарушен интегритет коже тиме се додатно нарушава и прави се још већа штета", упозорава Карабахчиев.

Стари "народни лекови"попут бјеланца, соли, уља, масти, алкохола, пасте за зубе или путера такође могу додатно да наруше интегритет коже.

"Када се на кожи појаве мехурови, односно буле, људи имају порив да их буше и истискају њихов садржај. То никада не би требало радити, јер се на кожи која је подложна инфекцијама коришћење ствари које могу да буду контаминиране бактеријама ствара додатни проблем", упозорава др Карабахчиев.

Он савјетује да би мјехурове, односно буле требало оставити неколико дана, како би кожа била заштићена од потенцијалних инфекција.

Кад је неопходно затражити љекарску помоћ приликом задобијених опекотина, а кад их је могуће санирати у кућним условима?

То, наглашава др Карабахчиев, прије свега зависи од површине коже која је захваћена, као и од регије тијела на којој се опекотине налазе.

"Ако део коже који није већи од површине длана добије благу црвену боју као да смо препланули и ако опекотина није настала на лицу, шакама, стопалима, зглобовима и гениталијама, опекотине се могу лечити ван болнице. У свим другим случајевима неопходно је затражити лекарску помоћ", рекао је др Карабачхиев.

Такође, без обзира на локалитет и површину опекотине, љекарску помоћ неопходно је затражити и кад до опекотина дође код дјеце и старијих људи.

Њихова кожа је осјетљивија, код дјеце јер је имуна баријера недовољно развијена, а код старијих због придружених хроничних болести, па је неопходно да их прегледа стручно лице и одреди прокотол лијечења.

Поред опекотина првог степена, могу се јавити и оне другог, трећег и четвртог степена када су захваћена дубока ткива. Такве опекотине су врло тешке, изазивају озбиљне трауме и могу да буду опасне по живот. Др Карабахчиев истиче да се у тим случајевима обавезно консултују љекари из стручних центара који су специјализовани за третирање таквих повреда.

Нажалост, у неким случајевима опекотине могу да буду и фаталне. Најгори исход зависи од степена опекотина, површине тијела која је захваћена, као и од инфекција које се могу јавити.

"Компликације се углавном јављају код деце код којих је захваћено више од 10 одсто површине коже, а код старијих више од 20 одсто површине коже", наводи саговорник Телеграфа и додаје да стање дехидратације може да доведе до шока и фаталног исхода.

Он подсјећа да је надзор старијих над дјецом неопходан док су она у близини шпорета, пегле и других гријних тијела која могу да изазову опекотине, као и док су у близини врелих напитака и хране која је тек извађена из рерне или скинута са рингле.

"Уз надзор, малишанима је неопходна и константна едукација, како би могли да се упознају са ризицима које сусрет са врелом храном и пићем, као и укљученим електричним уређајима може да изазове", закључује др Карабахчиев.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана