Да ли све болести насљеђујемо од родитеља и од чега зависи да ли ћемо се од њих и разбољети?

Да ли се по истом принципу преносе и насљедне болести – оне за које носимо генетску предиспозицију, објашњава др Милош Бркушанин.

Насљедне болести су сегмент процеса преношења наших насљедних информација. Овај процес означава се као „насљеђивање“. Насљедни материјал који се са родитељских генерација преноси на потомке означава се као генетско насљеђе.

Како функционише принцип преноса генетских информација

Посматрано оком обичног човека, људско тијело је савршена „машина“. Требало би да се у нашем организму сви процеси одвијају по савршено замишљеном реду. Почетак овог низа представља наш ДНК.

„Молекул ДНК је носилац наследне информације, а гени су мали део молекула ДНК. У њима су на специфичан начин записана и регулисана упутства која наше ћелије користе за нормално функционисање и живот. На тај начин обезбеђује се складно функционисање целог организма. Током остављања потомства, на дете се половина генетског материјала преноси са мајке, половина са оца. Управо као последица наслеђивања код сродних особа могу се запазити бројне исте или сличне особине (боја очију, косе, коже…)“, објашњава овај механизам за е-Клиника портал др Милош Бркушанин.

Да ли се по истом принципу по коме се насљеђују особине, насљеђују и болести. Да ли, уколико у насљедном материјалу родитеља постоји некаква грешка, постоји ризик да се она пренесе на потомство.

„Постоји. У зависности од тога где се десила и каква је грешка у питању, информација садржана у молекулу ДНК може бити измењена и неисправна. Ако је реч о болестима које су искључиво генетски узроковане, особа која у свом наследном материјалу има грешку, испољаваће симптоме одређене болести. Уколико је реч о сложеним болестима код којих је генетски фактор само један од неколико који узрокују болест, особа која у свом наследном материјалу носи некакву грешку, може да има повећан ризик да оболи од одређене болести. Због наслеђивања, у једној породици већи број особа може боловати од исте болести. Али у породици може постојати и једна оболела особа, а остали чланови породице могу само бити здрави носиоци грешке (мутације)“, наводи др Бркушанин.

Постоје болести које су искључиво генетски узроковане, прича доктор. Оне имају јасан генетски узрок. Наиме, конкретна грешка у насљедном материјалу је директан узрок болести и особа која ту грешку посједује засигурно ће развити симптоме болести.

„Међутим, постоје и болести чија је основа изузетно сложена. Развој болести зависи једним делом од генетских чинилаца, а удела имају и животни стил и утицај средине. Тако често можемо чути да особа има повећан ризик да оболи од малигних болести, гојазности, дијабетеса, срчаних болести или психијатријских обољења. Код оваквих болести, промене у наследном материјалу нису директан узрок болести. Односно, нису довољне да узрокују болест. Међутим, оне могу у мањој или већој мери повећавати ризик да особа оболи. Тај повећан ризик да особа оболи представља генетску предиспозицију“, прецизира доктор.

„Уколико особа има повећану генетску предиспозицију да развије одређену болест, не значи нужно да ће се симптоми болести испољити. То само имплицира да особа има повећан ризик. Али крајње испољавање болести зависи и од стила живота и утицаја средине. Ту су пушење, физичка активност, начин исхране, квалитет воде и ваздуха, стресни догађаји, зрачење…“, каже млади стручњак који се научним радом бави у Центар за хуману молекуларну генетику Биолошког факултета Универзитета у Београду.

Код болести које су искључиво генетски узроковане, утицај средине није важан за испољавање болести. Другим ријечима, објашњава др Бркушанин, особа која има некакву промјену у насљедном материјалу сигурно ће испољити симптоме болести чак и ако живи у идеалним условима средине. Са друге стране, код болести чије испољавање зависи од генетске предиспозиције и од утицаја средине, средина и те како утиче на испољавање болести.

Огромна важност пренаталних и неонаталних тестова у превенцији и лијечењу

Пренаталне генетске анализе подразумијевају тестирање фетуса током трудноће. Циљ је откривање различитих генетских поремећаја код плода. Пренатална анализа савјетује се оним породицама у којима већ постоји особа обољела од одређене насљедне болести, будући да и друга дјеца могу да се роде са истом болешћу. На овај начин, наводи др Бркушанин, спречава се рађање дјеце са тешким насљедним обољењима, а све у циљу добијања здравог потомства, преноси Б92.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.